Роберт Просинечки и Радомир Антић били су на списку жеља Реал Мадрида у раним деведесетим, али нису заједно отишли на „Сантијаго Бернабеу“... Срели су се нешто касније у „краљевском клубу“, али их је Мистерова истрајност и вера касније спојила у Овиједу. Сарадња је била изврсна, на обострано задовољство.

О раду са Радомиром Антићем, о Овиједу, о утицају тренера на играча ... говорио је Роберт Просинечки за „Mozzartsport“.

“Дочекао ме је у Реалу, касније смо били заједно у Овиједу. После силних повреда толико је веровао у мене да ми је поверио „кључеве средине терена“. Нећу да кријем, био је благонаклон према мени, знао је да ме истрпи. Ја сам му, са друге стране, враћао то на терену. Били смо сјајан тим у Овиједу, мада је и мени и њему та средина била необична. Ја практично одрастао у Звезди, формирао се као личност. Потом играо за Реал. Он партизановац, исто тако у биографији има записано да је био у Реалу... Знате ли ви шта то значи? Да смо сваку утакмицу играли под лудачким притиском. Или си победио или не постојиш. Пријала нам је та година у Овиједу. Дешавало се да играмо нерешено, и грлимо се у аутобусу. То је за мене, верујем и за њега било нешто ново“, почиње своју причу Роберт Просинечки.

Радомир Антић је као нови тренер Атлетика имао само једну жељу – да му Хезус Хил доведе Великог Жутог. Реал Мадрид није желео да чује, као јефтинија варијанта стигао је Милинко Пантић.

“Видиш ти шта ти је фудбал и тај живот. Да сам ја дошао, можда не би било те Атлетикове дупле круне. За њега је испало боље што је дошао Милинко, ја сам отишао у Барселону. Неко је то тако записао. Он је волео такве играче. Јаког прекида. На томе је базирао и детаље. Доносио сам му је јa тако у Овиједу. И зато ме је ценио”.

Није требало Просинечком постављати питања о заоставштини Радомира Антића. Сам је почео причу:

“За себе некада кажем да сам Мадридиста. Дуго сам био у Шпанији, у том граду. Знам колико је Радомир тамо цењен. Видео сам сјајну насловну страну „Марке“ и онај наслов: “Волимо, те”. То је Радомир заслужио. Не знам човека који је водио Реал, Барселону и Атлетико Мадрид. Оставио је много тога иза себе. Тешко да ће га неко са ових простора надмашити. Посебно због дупле круне на Калдерону”.

Актуелни тренер Кајзерија је знао да његов бивши учитељ има здравствене проблеме. Међутим, веровао је да ће победити.

“Чуо сам нешто, али нисам много причао о томе. Из поштовања према његовој породици, пријатељима. А и знао сам га као човека ведрог духа. Одлично је изгледао. Стално се смејао. Веровао сам до синоћ да ће све то проћи. На велику жалост – није. Сви који смо учили фудбал од њега можемо да будемо поносни. Научили смо корисне лекције. Највише, ипак, треба да буде поносна породица”.

На крају је Роби изустио:

“Жао ми је што се нисмо чешће дружили последњих година. Такав је наш посао. Последњи пут сам га видео док сам био тренер Црвене звезде, током припрема на Златибору. Лепо смо се испричали”.