ЈЕДАН од најутицајнијих шпанских спортских дневника "Марка" вечерас се на врло емотиван начин опростила од Радомира Антића.

- Постоје људи који су рођени у Житишту, маленој забити у Србији, а блиски су нам као да су из Аранхуеса. То је случај Радомира Антића. У свим својим „канцеларијама“, једина професија му је била фудбал. Био је играч, тренер, селектор и коментатор. Једино није био председник. Зато што то није ни желео.Први додир са Шпанијом је имао као играч Сарагосе где је служио као елегантан и моћан дефанзивац. Знао је да крене напред и ту се разликовао од тадашњих одбрамбених месара који су ударали секирама и нису користили анестезију. Знао је када да смири утакмицу и елгантно крене напред тражећи противнички гол својим разорним шутем.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Фудбалски свет у сузама за Србином: За Антићем тугују Реал, Барселона, Атлетико, Партизан, Црвена звезда, Фенербахче, Лутон, ФСС... (ФОТО)

Као чисти Балканац је врло брзо прихватио кастиљанске вредности. Али на специфичан начин. Са стилом Јохана Кројфа или Мајкла Робинсона. Једног дана је слагао тимове у 4-4-2, другог у 4-3-3. Антић Шпанац или шпански Антић може да буду посебан предмет на Краљевској Академији фудбала.

Обукао је тренерку и у њој стигао до највећих висина. Једини је човек у историји који је одређивао саставе Реала, Барселоне и Атлетика. Свето тројство. Радио је са маршалима завера, председницима Мендозом, Хилом и Гаспаром. Био је то пут препун замки као ртани фронт у Вијетнаму, али их је он пролазио као капетан мирноће и генерал фудбала.

У Реалу, у нападу своје оригиналности, отпуштен је када је био први на табели. У Атлетику је себи саградио бисту у центру музеја као творац дупле круне. Измешао је Симеонеа и Кика. Ватру и дланове. Оставио је себи отворена врата и два пута се враћао у клуб. Али срећни завршеци су тада били већ затворена радња. На „Камп Ноу“ је дошао када је цела Барселона плакала због Гаспара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Фудбал је изгубио још једног великана: Преминуо је Радомир Антић

Када је прешао у коментаторе, ушао је у ол-стар категорију јер је увек причао без рукавица. Дипломатија је у његовим говорима увек губила у корист истине. Гледао је фудбал и препричавао га без задње намере да их тих речи извуче корист и привилегију. Био је аутентичан, посебна вредност у гомили обичних. Нажалост, последњи ударац увек дође. Радо, Радомир или Антић не улази на листу позваних за следећу утакмицу. Али, исто је. Његово име заувек остаје уписано на табли. Он би сигурно дао бољи наслов, боље написао овај текст и боље прокоментарисао од мене. У његовом стилу.

Загрљај, Мистер фудбал.