БОЉЕГ голмана Партизан није имао у својој историји. Многе легенде су облачиле бордо-плави и црно-бели дрес, али човек који је због природе посла увек имао другачију опрему и данас се издваја својим ставом о муци која је стигла целу планету. Милутин Шошкић и са пуне 82 године пркоси чињеници да смо сви одједном у своја четири зида. Прича о вирусу корона је са чика Шолетом као прича о противнику који се мора победити!

- Толике сам године провео на припремама и по карантинима, али ниједан не може да се упореди са овим. Видим да се људи баш тешко навикавају на изолацију. Стигла нас је велика мука, али немам ни трунку дилеме да ћемо да изађемо из овога. Памет и дисциплина су најважнији - поручио је легендарни Шошкић из свог стана са Карабурме.

И на муци се познају пријатељи, они искрени и одани људи који су остали исти, чак и данас, када свако у ванредном стању, као у снегу, може да покаже свој траг.

- Давно је прошло време када су људи бринули једни о другима, када је било важно бити човек, бити господин. И у време ове муке са много поноса могу да кажем да моји из Партизана зову скоро сваки дан, помажу као клуб, јавља се Влада Вермезовић... Зову и звездаши Стане Караси и Дуда Маравић, добри и одани пријатељи. Сви они доказују да земљом и даље ходају велики људи. Такви су спортисти. Посебна сорта људи. Али недостаје ми онај који са којим сам се се "зврцкао" сваки дан. Мој Шеки - каже сетно Шошкић и присећа се легендарног Шекуларца.

Легендарни голман, који је у каријери 177 пута стајао између статива Партизановог гола, па 65 пута чувао мрежу Келна и 50 пута бранио за Југославију, освојио олимпијско злато 1960. године у Риму и европско сребро 1960. у Француској, данас пажљиво прати сваку вест која има везе са свакодневним животом у ванредним условима.

- "Новости" су ми сваког дана на столу, а и још покоје новине. Свако на свој начин прати све што нас је снашло. Веровали или не, читам свако слово из новина - прича Шошкић.

Свакакве изазове имао је Милутин у својој пребогатој каријери. Никада се није суочио са вирусом или заразом која је испразнила улице и стадионе, а на овако ружан начин напунила болнице.

- Било је свакаквих ружних ствари у мојој каријери, тешких изазова и искушења. Али ово никада у животу нисам доживео. Ове дане могу да упоредим само са бомбардовањем моје земље 1999. године. Тада сам био у селекцији САД и било ми је најтеже у животу. Ту бригу за породицу и пријатеље и ту нервозу не могу речима да опишем. Нешто слично осећам и сада. Све ми се чини да је ово један много ружан сан. А опет, не могу да се отргнем утиску да нам је све ово намештено - каже Шошкић.

Легендарни голман је још сликовитији и јаснији када каже:

- Покушали смо глобално да се поиграмо с природом и Богом. Ово је сада Божија опомена за све што радимо једни другима. Живимо у време када ни брат брата не познаје. То ми би се смета од муке која је и мене снашла јер сам болестан. Волео бих да људи у време овог вируса више слушају стручњаке. Доктору, који је пре неколико дана онако напустио конференцију за медије, било је много тешко. Нервира ме што се и такве, искрене и људске ствари политизују- каже Шошкић.

БРАВО, СПОРТИСТИ
МИЛУТИНА Шошкића радују гестови врхунских српских спортиста:
- Оно што раде Ана Ивановић, Новак Ђоковић, фудбалери Партизана и Црвене звезде и многи други је за сваку похвалу. Тако доказују да су спортисти посебна врста људи. Када видим овакве ствари, оне ми улепшају дане, који су се у изолацији због полицијског часа свима много одужили.