Синоним Бундеслиге када је реч о нашим фудбалерима је бивши селектор репрезентације Србије Младен Крстајић, који је са Вердером из Бремена освојио дуплу круну 2004, а потом носио капитенску траку у тада изузетно моћном Шалкеу из Гелзенкирхена. Око 250 одиграних утакмица на највећој сцени немачког националног првенства током девет сезона (од 2000. до 2009.), и велики број признања и врхунских потеза, обележиле су каријеру једног од наших најбољих дефанзиваца у протеклих пар деценија. Данас са поносом гледа на резултате остварене у Бундеслиги, посебно на дане док је бранио боје Вердера из Бремена.

- У Вердеру сам након само месец дана заузео место стартера. Та екипа коју је водио Томас Шаф тада већ добрих 14 година имала је одличан систем рада који сам ја одмах усвојио и који јако волим и данас. Био је то атрактиван и офанзиван фудбал. Било је довољно да будеш посвећен тренинзима и да се нормално понашаш на утакмицама. Екипа је била одлично уиграна и није било чудно то што смо 2004. освојили дуплу круну. Мене су добро прихватили, а Шаф ми се нашао на сваком кораку, почев од проналаска стана у Бремену, до осталих детаља - почиње разговор Крстајић.

Ипак, није лако нимало било у почетку.

- Мој одлазак у Немачку по свему је био посебан, тада није било ни директних летова до тамо, него сам морао да идем до Мађарске па су ме тамо сачекали и одвезли у Немачку. Није лако било ниједном нашем играчу када оде у Бундеслигу, тамо мораш више од свих других да се доказујеш, али са друге стране они су изабрали баш мене зато што им је био потребан неко да завршава посао.

У неком моменту стигла је и понуда од Арсена Венгера, тренера Арсенала, али и берлинске Херте, које су биле „теже“ од уговора који нуди Вердер. Ипак, Крстајић је остао у Бремену.

- Никада се нисам покајао што сам тада остао у Вердеру. Оно што је мени била отежавајућа околност је што сам у Немачку отишао са пуних 26 година, данас клинци одлазе већ са 18. Али ја сам изузетно заволео тај систем игре и начин на који они граде играче, тако да ми је било лако да се одлучим да останем. Мислим да је играчу потребно да остане пар година у неком клубу како би осетио свој максимум. Барем је тако било са мном. У сваком клубу са остајао око 4,5 година и оног момента када сам осетио да је то мој максимум који могу да пружим клубу за који играм, тада сам одлазио и тражио нове изазове. Тиме сам се водио касније као тренер, не можеш ти да направиш победничку екипу за годину дана, ту треба континуитет - говори Младен о Бундеслиги, која сваког викенда може да се прати на каналима Еуроспорта.

После врхунца у Вердеру многи клубови су се отимали за потпис Крстајића. На крају, догодио се трансфер у велики Шалке.

- Своје основе у фудбалском понашању сам врло рано стекао у озбиљном клубу какав је Партизан. Тамо сам научио како функционише велики и уигран систем, и у Немачку дошао као печен професионалац. Самим тим сам умео да осетим када треба да идем даље, након дупле круне и 4 године у Вердеру, осетио сам да ћу се уљуљкати и да за мене ту више нема изазова. Знао сам да могу да радим шта хоћу у том клубу и да то неће бити добро за моју каријеру, да ћу назадовати, па сам своју нову шансу да направим нешто важно видео у Шалкеу.

У Гелзенкирхену је наишао на другачије околности, али се јако брзо прилагодио и постао је носилац тима.

- У Шалке сам дошао као искусни играч са 30 година. Ја из Вердера, а Бордон из Штутгарта, то је било први пут да тим има два одбрамбена играча на истој позицији, односно да обојица ударамо левом. Али смо се поделили тако што сам ја остао на позицији штопера, а он до мене одмах ударао десном. У том моменту Шалке 50 година није освојио ниједно првенство, а када сам ја дошао коцкице су се некако сложиле да се направио прави деам теам и да смо за пар година били међу најбољима. У сезони 2006/2007. доминирали смо комплетном лигом, били смо углавном први или други на табели, и онда смо у последња три или четири кола упрскали све. Штутгарт нас је престигао, победио је у гостима и на домаћем терену и са два бода више понео титулу. Могу рећи да је то првенство моја болна тачка и неостварена жеља. Тим је толико био добар и направљен да узме ту титулу коју није видео пуних 50 година, али ето није се остварило. Била је то добра животна лекција. Међутим након тих 5 година у Шалкеу, пожелео сам да се вратим у Партизан, а животна жеља ми је била да са њим играм Лигу шампиона. То се и десило, могу рећи да ме је Бог погледао и услишио ми жељу јер сам већ следеће године са мојим клубом играо Лигу шампиона. Када сагледам све на крају шта год да сам зацртао то ми се и остварило.

Бундеслига данас и некада - разне паралеле могу да се праве, али је константа да је реч о једном од најатрактивнијих спортских такмичења на свету, истиче Крстајић.

- Има разлика наравно, данас се игра другачије, стилови игре нису исти. Игра се брже. Али што се тиче организације она је напредовала, иако је била одлична некада, сада је још боља и могу рећи да је можда у најбоље две организације на свету. Када се сабере све - маркетинг, медији, навијачи - Бундеслига је далеко испред других. Тамо не сме да ти падне на памет да избегнеш навијача и да му не даш аутограм или се сликаш са њим, јер су они толико посвећени фудбалу и толико те бодре да су им сви фудбалери врло захвални. Не постоји нигде такво навијање као што је у Немачкој. А опет све је на једном врло високом нивоу и сви се понашају како треба, феноменално.

- У Немачкој игра неколико наших фудбалера, а гледаоци у Србији могу да их прате на каналима Еуроспорта из недеље у недељу.

- Пратим њихове клубове, па самим тим и њих. За Филипа Костића могу да кажем да је животној форми и после мале повреде вратио се одличан. Сигуран сам да је један од бољих играча лиге. Марко Грујић је откровење, ја сам имао прилике и да радим са њим у репрезентацији. Можда га је мало успорило то што се тражио, ту је био и тај Ливерпул, али мислим да он у Бундеслиги може да доживи сјајну каријеру. Жао ми је само што се Милош Вељковић утопио у сивило Вердера, он је одличан и сјајан потенцијал, али верујем да га стање у клубу спречава да засија пуним сјајем. Мијат Гаћиновић добија све више и више шанси у Франкфурту, па ће и његова игра доћи на своје.

Крстајић не прати Бундеслигу због појединаца, већ, како каже, то чини због екипа и целокупног система.

- Волим да пратим Бундеслигу из потпуно другог угла, не због играча појединачно него због колективних екипа. Волим тај начин игре, волим тај систем и уживам у утакмицама. Волим да гледам све те утакмице које воде бивши играчи Бундеслиге јер се њихов карактер осећа на тиму. И ето, издвојио бих Нојера, који је голман и играч број један, као и Левандовског који је врхунски фудбалер.

Фаворит за освајање титуле стиже из Минхена, прогнозира наш ас, а Бајерн вечерас игра утакмицу против Падерборна од 20:30х (пренос на Еуроспорту).

- Бајерн је ту стандардно добар и колико год је неко време био у кризи, мислим да је фаворит. Борусија  Дортмунд се такође истиче. Драго ми је што Лајпциг коначно долази до изражаја, довели су сјајне играче и младе наде и системским радом постају озбиљан кандидат за титулу. Са друге стране, жао ми је и Вердера који је већ годинама у лошој ситуацији и боре се за опстанак. Ту је и Шалке који се тражи. Бундеслига је интересантна зато што фаворити ретко када победе - закључује Крстајић.