ДРАМА, голеада, преокрет, стативе, пречке... Право уживање у фудбалској посластици. Чувени "дерби дела Мадонина", 225. по реду, донео је много узбуђења навијачима широм планете и велику радост свима са "црно-плавим" бојама у срцу. Интер је губио два разлике на полувремену, а на крају је победио Милан са 4:2, попео се на прво место на табели и још више оживео снове о освајању титуле после десет година.

Деценију пре, моћни тим Интера харао је Италијом и Европом, на то је подсетила и заједничка слика Дејана Станковића и Марка Матерација са трибина "Меаце", представника те неустрашиве гарде. Има и симболике што је седамнаестогодишњи Филип, син тренера Црвене звезде, био на клупи "неро-азура" и као резерва доживео велику победу свог тима.

Темпераментном тренеру Интера Антонију Контеу дуго је требало да се врати у нормалу.

- Посебно вече, у то смо се сви уверили. У првом полувремену смо се мучили, можда више него у било којој утакмици ове сезоне. Могли су добро да нас изударају. Уместо тога, у наставку смо дошли до своје игре, успоставили равнотежу. Схватили смо шта је требало поправити. Веровали смо у то што радимо. Капа доле момцима. На страну резултат, веома сам задовољан кад видим како су примили све те ударце и окренули меч. То значи да се спремају за нешто заиста велико - хвалио је Конте своје јунаке.

Иако је деловало да му је тим у нокдауну после примљених голова у 41. и 45. минуту, у полувремену није ништа радикално предузимао.
ДЕСЕТИ ИБРИН ДЕРБИ МИЛАНА ИНТЕРЕСАНТНО, ово је био десет милански дерби у каријери Златана Ибрахимовића. Одиграо их је по пет за сваки клуб. У дресу Интера је остварио четири тријумфа и дао два гола. Као стрелац имао је много бољи учинак у Милану, пошто је постигао пет погодака, али је остварио дупло мање победа - две.

- Нисам морао много да говорим у свлачионици. У тешким ситуацијама морате да будете веома јасни и да преузмете одговорност, а велики део одговорности за заостатак од 0:2 на полувремену је и мој. Остали смо заједно, од првог до последњег минута, пронађен је излаз. Не може свако да Милану да четири гола за полувреме. Момци су били свесни шта није функционисало у првом полувремену. Важно је схватити да не можеш сваку утакмицу да играш на исти начин. Била је ово важна борба за нас, јер нас је натерала да размишљамо, да морамо да увек користимо прво главу, па онда срце и тек на крају ноге.

До тог, атомског преокрета у наставку, главну реч на терену водио је Златан Ибрахимовић. У октобру ће овај маестрални нападач напунити 39. годину, а у њему и даље има оне старе ватре и магије. Један гол је дао, један наместио, а мало је фалило да код 3:2 постигне изједначујући гол. Испречила се статива.

- Немам више брзину, ни експлозивне покрете као пре, али и даље умем да се нађем на правом месту, одреагујем као врхунски голгетер. Вратио сам се у Италију јер и даље верујем да сам прави. Ваљда сте то видели и у овом градском дербију - поручио је Ибрахимовић.

Од Ибриног повратка, био је ови први пораз Милана, после серије од пет победа и два ремија. Са њим је увек друга прича.