Играчи, они од имена и угледа, међу њима и највећа имена светског фудбала, кажу да је „геније у свом послу“, човек „чудотворних моћи“, пре свега великог знања и огромног искуства, али и невероватне посвећености.


За званични сајт ФСС је говориоАндреја Милутиновић, нови координатор за физичку припрему и рехабилитацију играча „А“ репрезентације, као и свих осталих селекција Фудбалског савеза Србије.


- Пријатно је у новом окружењу и надам се успешној сарадњи – истиче уз осмех Андреја Милутиновић.


За њега почиње нова етапа у каријери, можда и најизазовнија.


- Да, био сам члан младе репрезентације у једном периоду, онда ме пут водио кроз неке клубове у Европи и колико год да је то била моја жеља и жеља неког претходног руководства да будем део Фудбалског савеза, мислим да ја нисам био раније дорастао оваквом систему. Сада са мојим годинама и поготово мојим искуством мислим да се све поклопило, тако да сам потпуно спреман да се психички посветим новом задатку, да то буде мој примаран посао. Ово је тренутак о коме сам ја и маштао и сањао, схватам га као круну своје каријере. Радио сам и у Интеру из Милана, имао потпуно исту функцију и задатак као сада у Савезу, али ако бих то сада упоређивао, ипак је ово за мене барем два степена више, јер радити у организацији као што је Фудбалски савез једне земље апсолутно је нешто што подразумева максимум мојих очекивања.


О функцији и послу који ће обављати:


-Овде сам веома кратко, али имам много разговора са људима, онима који су запослени у Савезу и људима који су спољни сарадници Савеза, задужени за физичку припрему и рехабилитацију, генерално комплетан медицински сектор. У овом тренутку моја примарна жеља је да се у наредних два месеца посветим „А“ тиму како би остварили жељу свих нас и пласирали се на Европско првенство. Мало је времена за неке корените промене, али и довољно времена да се ствари поставе на место које би ја желео. Навешћу примере, увешћемо одмах неке прегледе, типа како нам играчи долазе следе контрола крви, урина... Неко од њих је играо у петак, суботу или недељу, тако да морамо имати комплетне анализе, имаћемо комплетне њихове податке са тренинга и утакмица из претходних недеља и самим тим ћемо дочекати окупљање спремнији него што је то до сада било, у то сам потпуно сигуран. Гађањем директно у мету са одговором кроз анализу крви и урина имаћемо стање њиховог организма. Задатак је на мени да мало пробудим свест код наших људи и кроз научне, правилне параметре пренесемо информације до селектора, играча и будемо један медицински стаф који ће њима да буде од велике помоћи. То је што се тиче медицинског дела, а што се тиче физичке припреме о томе можемо много да причамо, јер постоје места која су потпуно неразвијена у том смислу у нашој земљи а Фудбалски савез као кровна организација мора тиме да се бави. Моја нека идеја и жеља, а уверен сам да ћу у томе успети, јесте да едукујемо све људе из разних делова Србије, како би на одговарајући начин развијали децу на правилан начин а не да нам се догађа да долазе играчи од 17 или 18 година и онда чујемо, није развио ово или оно зато што се негде тако радило. Морамода поставимо систем и добијемо слику свих играча који пролазе кроз репрезентативне селекције, све до А“ тима. Углавном, много је ствари, много идеја...


Стекао је огромно искуство у индивидуалном раду са многим играчима, великим именима светског фудбала, има завидно искуство и у раду са клубовима, Интеру из Милана, Металисту из Харкова, али и руској и украјинској репрезентацији. Тренери и људи из фудбала, кажу да постоји огромна разлика у раду у клубу и репрезентацији?


-Јесте, али... Ја имам потпуно другачије размишљање. Рад у репрезентацији је другачији али је исто тако напоран као у клубу. Људи се заваравају када мисле да је репрезентација само окупљање које траје пет, шест пута годишње и то је крај. Имамо ситуацију да нико не познаје ниједног доктора, кондиционог тренера, физиотерапеута у клубовима у којима играју наши играчи. Да ли мислите да је то у данашњем времену нормално? Ја мислим да није. Људи који су запослени у савезу морају да имају тесну комуникацију са свим медицинским стафовима у клубовима у којима играју наши играчи. Прича, консултације, анализе, размена података од пре недељу, две, три...Све то захтева много времена и ако се будемо бавили послом на овај начин то је иста посвећеност као да сте у клубу. Говоримо, дакле, о 25, 26 играча које морамо да пратимо, а толико их има и један клуб. До сада се то није радило.


Претпостављамо да су контакти са медицинским службама клубова већ остварени. Каква сарадња може да се очекује, јер познато је да клубови гледају углавном само своје интересе?


– Ја лично већ имам комуникацију са свима, међутим то моје лично мора да се стави у функцију система. Не желим ја да своје име износим и кажем „интересујем се за стање играча“, већ ће потписник сада бити медицински тим Фудбалског савеза. Тим који ће се интересовати за здравствено стање свог играча. Ради се дакле о потпуно другачијој врсти интересовања. Ја сам могао да позовем доктора из клуба, питам какво је стање играча, тражим да ми пошаље снимке и онда доносимо неке одлуке, али сада имам организацију иза себе и много већу могућност да на директан начин утичем. Примера ради, ако је неки клуб планирао да заштити играча током репрезентативних окуљања, а ја проценим да то није неопходно, изборићу се за потребе репрезентације. А иза свега тога стајаће један медицински тим. Моја улога је да само иступам испред тима. Сви ћемо имати став, доносићемо одлуке, а појачаћемо тим, нећемо се плашити људи који су паметни око нас, покушаћемо сви заједно да остварујемо резултате које желимо.


Рекли смо да је пласман на Првенство Европе приоритет, а када говоримо о предстојећим обавезама „А“ тима, све нас је забринула повреда Александра Митровића који је изнео много тога на своји плећима, био стрелац у Лиги нација, квалификацијама. Да ли ће бити спреман за Осло и дуел са Норвешком?


-Биће спреман. Прве прогнозе нису биле баш оптимистичне, нога отечена, било је страшно видети. У клубу су мало исхитрено доносили неке одлуке, говорили о дужини лечења, рехабилитацији…Исто вече сам се укључио у директну комуникацију са клубом и Александром. И брзо смо све то „поставили на ноге“, а ситуација је сада таква да се налази на неких пар дана од прикључувања у фул тренажни ритам. Он би требало у петак да се врати у Енглеску после терапија које је радио овде. Биће Александар супер.


У последње време ни Никола Масксимовић није наступао за Наполи, пропустио је последњу акцију са репрезентацијом…


-То је оно о чему сам раније причао. Имамо играча који је имао проблем са задњом ложом и шта се дешава. Оног тренутка када смо ми завршили рехабилитацију, он је отишао у среду, играо у четвртак 90 минута, онда после пар дана поново 90 минута. Клуб није на њега гледао као на играча који је изашао из апсолутно тешке повреде где треба кроз неко дозирање да га врати. Комуницирао сам са доктором, као и физиотерапеутом који је био заједно са Николом код мене у Београду. Али то је, оно што сам раније причао, била неофицијелна комуникација, са доктором, јер увек је „нешто између“. После тога прошло је неких месец дана, Никола је играо, а онда му је „отишла“ тетива предње ложе десне ноге, а раније је била тетива задње ложе леве ноге. Видимо да је почео системски да трпи због неприлагођеног оптерећења. Сада је добро, прикључио се тренинзима у Наполију, а ја сам клубу послао мејл у коме сам све навео шта се и како издешавало, замолио сам их да више не праве грешке. Доктор ми је одговорио „у реду, идемо сада полако“.


Имали смо прилике да чујемо један интервју Душана Тадића у коме је говорио о вашим „чудотворним моћима“, а људи у Саутемптону су тада били изненађени како се био брзо опоравио од неке повреде. Питање гласи, у чему је тајна?


-Знате шта, ја превасходно верујем у науку и то је прва ствар. Друга...мислим да могу да кажем да много више радим, него неки други људи. Ствар је у посвећености. Ја не знам да ли сам у последњих 15 година отишао на одмор, а да поред себе нисам имао увек минимум три играча који су радили рехабилитацију. Неки свој систем рада сам направио познавајући биомеханичке основе тела, пратећи савремене технологије, верујући у нека методичка истраживања, верујући у функционалне тестове и разна тестирања…Неке платформе сам и ја сам направио. Знате нема ту неке превелике филозофије, ако је неко урадио рехабилитацију два предња укрштена лигамента, а ја 120. И ту је та разлика, што је њих 120 прошло кроз моје руке а код неког само двојица. Дакле, искуство и посвећеност.


Узајамно поверење је најважније, а радили сте са великим бројем играча, практично са свим нашим репрезентативцима…


-Да, помагао сам им директно или индиректно, мислим да сам са свима радио. Ја ћу мало да будем и мудар у овој ситуацији.Слушао сам их 15 година и знам све…И кад им шта смета, када најбоље тренирају, око итезитета тренинга, па исхрана. Знамсве, и ко фолира и ко не фолира. И мислим да ћу то морати да искористим као своју предност у овом тренутку. Претпостављам да ће они ово видети, али они већ знају да то што знам које су им слабости, да ће све то бити предност свих нас заједно. Јер се неће позивати на те своје слабости када сам ја ту, знаће да ја знам.


Можемо и реч-две о феномену Александра Коларова, каријера без повреда а сада је у озбиљним фудбалским годинама...


-Једна реч – професионализам! Кроз играче и њихове каријере које сам пратио, до 30 године је борба, међутим сада играчи од 25 година потпуно су сазрели и схватају да морају да улажу у своје тело кроз исхрану, опоравак, додатни индивидуални рад…Александар Коларов и ја сарађијемо дуго година и његов однос према послу и раду је невероватан.


Радили сте са великим именима светског фудбала, листа је заиста дуга, ево сада сте рекли да сте били пре два дана у Италији због Дагласа Косте. Има ли нека анегдота или питање, ко је оставио најачи утисак...


-Знате, што су веће звезде, то су пријатнији људи. Прошле године сам радио са Луком Модрићем, Салахом, Буфоном. Играчикоји су били на високој лествици у свету фудбала. Е сад. Можда бих издвојио Буфона. Био је код мене, а интересантан ми је био утисак који је оставио на наше играче…Легенда која броји 41 или 42 године а и даље је толико посвећен, загрижен. Сећам се дошао је Филип Костић и пита да ли може да се слика са њим, а опет и Филип је наша звезда, репрезентативац. Ту је био и Митровић, Љајић, дошао је и Коларов, касније Тадић. Радили смо са Буфоном нека тестирања, а сви наши играчи су са великим поштовањем гледали у Буфона, доживљавали га као истинску звезду. Показали су поштовање због његових година, али пре свега фантастичне каријере. И јесте Буфон је велика, велика звезда. Не верујем да сам субјективан. А Салах? И он и други велики играчи, врхунски професионалци.


Уговор са вама је потписан на четири године. Стално говоримо како је јако битан континуитет, јер говорили смо о Роми или Спартаку из Москве, клубовима који су због честих промена медицинских тимова, имали проблема са повредама великог броја играча. Четири године су довољан период да се успостави један систем...


-Сигурно. Уфудбалу мора да се брзо мисли и брзо да се ради. Рекао сам да је мало времена до овог наредног окупљања репрезентације а опет довољно дуго да се виде неке конкретне ствари. Период од четири године је једна идеја и Савеза и моја да се направи један континуитет за све селекције. Нисам задужен само за „А“ репрезентацију, треба, дакле, све посложити, а ја сам убеђен и уверен да ми имамо стручњаке у медицини и за физичку припрему. Како ће неко доћи на неки ниво ако му ми не дамо шансу. А ја желим да научим људе да напредују кроз систем. Имам, дакле, спремну стратегију, са њом су упознати људи из Савеза, о свему смо могли да причамо, али стратегија је једна – рекао је на крају Андреја Милутиновић.