Велики пут је иза Синише Михајловића, али српски стратег још увек не може у потпуности да се опусти и каже да је победио опаку болест. Трансплатација коштане сржи је пре више од два месеца успешно изведена, али критични период још није прошао.

- Добијам битку, али морам да будем опрезан. Прошло је 78 дана од трансплантације коштане сржи, а првих 100 је најкритичније. После тога све иде својим током, морам да будем стрпљив још 20 дана, али превазилажење овог циклуса је добар циљ. Веома сам срећан, није било никаквих компликација - рекао је Синиша.

Стратег Болоње је за Канал 5 говорио о детаљима опоравка и болничким данима.

- Почео сам полако да тренирам како бих повратио снагу, ослабио сам после четири месеца без икакве активности и са 17 пилула дневно. Имао сам нападе панике, био сам затворен у соби са филтрираним ваздухом. Нисам смео да изађем и то ме је доводило до лудила. Дошло ми је да разбијем прозор столицом, али су ме супруга и медицинске сестре зауставиле, дали су ми ињекцију и смирио сам се - открио је Миха, додавши да му је било тешко да се претвара да није забринут.

- Осећао сам се болесно, али сам морао да дам снагу својој породици. Ако би ме видели пораженог, то би било много горе. Увек сам се трудио да будем позитиван и да се смејем, правио сам се да нисам забринут. То је било најтеже јер се нисам баш осећао најбоље.

Некадашњи селектор Србије истакао је да није јунак.

- Само сам обичан човек са добрим и лошим странама. Нико не треба да се осећа постиђено ако је болестан, ако плаче. Важно је никад не изгубити веру. Последњи Божић ми је био најлепши у животу, са целом породицом око себе. Мама је била љута што сам плакао на конференцији, али је код куће спремила домаће српске оброке који су веома укусни и разликују се доста од остале хране. Захваљујући њој, повратио сам неколико килограма – казао је Синиша Михајловић, откривши на крају једину ствар због које се каје.

- Сплетом околности, нисам видео оца у последњих осам месеци његовог живота, нисам био уз њега када је преминуо 2010. године. Због тога се једино кајем, али надам се да ме је разумео. Када имате родитеље, много тога вам смета, а када их нема више, недостају вам све те ствари које су вас нервирале. Треба уживати и у тим стварима потпуно.