РЕЧ је за мене светиња, а када нешто обећам, не постоји било шта на овом свету због чега бих је погазио!

У присећању на лето 2017, када је стигао у Партизан, један од најбољих појединаца у црно-белом табору током јесени Сејдуба Сума апострофирао је, у разговору за "Новости", опцију која се појавила буквално у дану када је оверавао трогодишњу сарадњу са клубом из Хумске.

Сага о доласку у Партизан је трајала дуго, а мало је познато да се пред коначни договор у целу причу умешала и Црвена звезда. Шта се тада тачно дешавало?

- Пратио сам Партизан, знао сам да играју стално у Европи, то ме мотивисало, гледао сам разне клипове са дербија. У глави сам одмах одабрао да је Партизан моја будућност. Многи су ми већ тада свакодневно писали да дођем у овај клуб. Када сам одлучио да дођем у Партизан, више није било премишљања. У последњем тренутку се појавила Звезда, њихов човек је дошао у Братиславу. Особа сам са карактером, када нешто кажем, тако је. Ничим не би могли да ме убеде. Дошли су у последњем тренутку, што значи да није постојало објективно интересовање. Нисам желео да разочарам навијаче Партизана, иако је Звездина понуда била много боља! Желим нешто или га не желим, тако је код мене увек. Ако сам рекао да желим у Партизан, онда то више нико и ништа не може да промени. Небитно је и да су нудили пет милиона, а Партизан десет пута мање. За мене је реч све, а тада сам рекао Партизану да долазим.

ИЗРАЕЛ ЗА ЗАБОРАВ ШТА се дешавало у Макабију из Хаифе током једногодишње позајмице? - Нисам желео много да причам о Израелу, јер тамо није све било фер према мени. Имао сам три тренера у Макабију, једино сам код другог имао шансу, али је он остао само месец дана. Причао је о мени на ТВ стално, мислио сам да ћу имати више шансе да играм. Позвао ме је и рекао је да сам ја тај који може да помогне тиму. Изгубио је дерби, имао је проблема са срцем и морао је да оде.

Како ти се све чинило по доласку у Београд, у Партизан?

- Био сам веома срећан када сам дошао. У фудбалу је све у томе како ћеш да третираш играча. Ако је све како би требало, онда је играчу много лакше, а тада дефинитивно није било. Разумео сам и зашто нема подршке. То је нешто што осећаш када не иде како би требало. То може сваком играчу на свету да се деси. Радиш и верујеш у себе и вратиће се. Сада сам се припремао два месеца пре почетка припремног периода. Исплатило се.

У којој мери је раније проблем била комуникација, како са стручним штабом тако и са саиграчима?

- Језик је веома важан. Кад не кажеш играчу шта би требало да ради, он ће радити оно што мисли да је потребно. Раније није било праве комуникације, сада ми Саво тачно каже шта и како и ја то враћам на терену. Ипак, то што је било би требало да остане у прошлости.

Да ли сте после две године и неуспешне позајмице у Израелу веровали да је могућа оваква јесен?

- Вратио сам се из Израела чврсто решен да покажем шта знам, јасно је било да то нисам ја. Разговарао сам са тренером много, одмах се видело да се разумемо. Рекао ми је јасно шта очекује од мене, ставио ме је на позицију која ми одговара. Пресрећан сам што је све испало како сам прижељкивао и како су у клубу очекивали од мене. Од почетка сезоне сам имао осећај да је то то, да ће све ићи како би требало. Највише сам радио са кондиционим тренером Салетом Томићем пре почетка припрема, добио сам снагу у ногама и у мозгу, био сам релаксиран. Неколико недеља припрема ми је било довољно да дођем до форме и вратило ми се све током јесени.

ХАГ БОЛНА РАНА КАКО са ове дистанце гледате на несвакидашњи финиш утакмице против Алкмара у Хагу? - Дали смо максимум у Европи, али нисмо имали среће на крају. У Хагу се, на нашу несрећу, све променило у последњих неколико минута. Када сам сео на клупу у Хагу, када сам замењен, био сам убеђен да је све завршено. Само срећа нам је фалила, она нас је у овом такмичењу баш напустила.

Колико је важна позиција у тиму и колико вас је то раније реметило?

- Имамо одличан тим, то сви виде, ту смо једни за друге, осети се то у свлачионици, самим тим и на терену. Сви смо срећни. Важнија ми је подршка од места у тиму. Кад ње нема, свакоме може да се деси да се не уклопи у групу. Ствари морају да буду чисте и јасне да би играч напредовао. Сада осећам подршку стручног штаба, саиграча и навијача, који ми и даље пишу. Стално говоре да су знали да могу много боље и да ће све доћи на своје место. Њима сам исто веома захвалан.

Постигли сте два гола у дуелима са најљућим ривалом, колико вам они значе и да ли сте успели да спознате величину тог догађаја за Београд и Србију?

- Дерби је лудница, видимо да гори, колико то значи навијачима па и ми морамо да се "побијемо". Кад даш гол у таквој утакмици, улазиш у историју, много ми је драго да сам и ја у томе успео. Не бих да звучим нескромно, али играч сам за велике утакмице. Добро осећам енергију публике, знам врло добро да је то утакмица другачија од свих осталих и никада се не плашим да преузмем одговорност. Напротив, увек тражим лопту и желим да решим утакмицу.

Какви су вам даљи планови када је у питању Партизан, с обзиром на то да сте недавно потписали нови уговор?

- Парафирао сам трогодишњи уговор и показао свима да бих волео да останем у Партизану. Имам одличну комуникацију са свима у клубу, и то ми баш много значи. Гурам себе напред сваким даном и тако планирам да буде и убудуће. Сада више и није важно на којој позицији ћу играти. Кад те неко третира добро, то је кључ у релацијама. Сада могу и у одбрани да играм, није ми никакав проблем. Радим за тим са великим задовољством и шта год је потребно.

КОФЕРИ ОД 14. ГОДИНЕ

ДА ли је потпис новог, трогодишњег уговора најава дужег боравка у Хумској?

- Фудбал је такав да је тешко предвиђати нешто, никад не знаш где ти је дом, он је свуда. Никада не можеш да спустиш кофере и кажеш остајем овде. Тако ми је од 14. године, сада имам нови трогодишњи уговор, могуће је да останем до краја. Ипак, у фудбалу не можеш ништа да кажеш, сутра си већ можда у новом клубу. Све ћу урадити да усрећим навијаче Партизана.