ГОСПОДСКИ, емотивно, искрено... Црвена звезда и Владан Милојевић су се растали после две и по године фантастичне сарадње и резултата какви су се само могли пожелети. Медија центар на "Маракани" је био крцат, дошло је више људи него пред мечеве са Ливерпулом, Бајерном или Пари Сен Жерменом у Лиги шампиона, која ће остати његов заштитни знак.

Тренера победника, човека који је фанатичним радом и интелигентним вођењем екипе вратио достојанство посрнулом некадашњем европском прваку, дочекали су и испратили спонтани аплаузи, од срца. У образложењу одлуке зашто се баш сада повлачи, показало се да је Милојевић и својим одласком желео да помогне клубу тако што ће његов наследник имати више времена да се снађе, прилагоди.

- Одлуку да не будем тренер Црвене звезде донео сам пре утакмице са Чукаричким, зато сам и рекао да ми је та победа најслађа - открио је Милојевић. - Ја сам тимски играч и реално гледам на ствари. Кад сам долазио у Црвену звезду желео сам да оставим нешто у аманет. И да оног тренутка кад одлучим да одем, мој наследник буде у доброј ситуацији. Да има времена да упозна екипу, да са Мркелом нађе заједнички језик, да се играчи прилагоде, јер у фудбалу нема много времена. Сматрам да сам већ освојио титулу, тако да ћу рећи да сам у свом мандату освојио три титуле. Знам да би мој одлазак на лето био још компликованији. Нови тренер не би имао много времена и то је главни разлог. Зато сам и хтео да освојим што више бодова ове јесени.

Иза њега је остало много великих и битних победа, ни једну није хтео да издвоји као посебну.

- Од тренутка кад сам дошао клуб, из утакмице у утакмицу смо дизали лествицу. Свака наредна победа била би најдража, иако су можда неке биле вредније од претходних. Мени је драго што смо вратили Црвену звезду тамо где припада. Најважније је пробудити емоције код људи, а ми смо то успели, поготово код млађих навијача који су коначно гледали Лигу шампиона на нашем стадиону. Салцбург не би био то што јесте да није било Трнаве, као ни Ливерпула да није било Наполија. Мој првобитни план је био да одем на лето, по истеку уговора, али то би био лош тајминг. Конкретно, и ова Лига шампиона је била лош тајминг за мене. Највећи губитник у таквим утакмицама је тренер, јер играте против гиганата, а када изгубите, онда испаднете незналица. Да смо играли Лигу Европе све би било другачије, наши ривали из летошњих квалификација су прошли даље. Међутим, не бих мењао Лигу шампиона ни за шта. Довести онакве екипе у Београд је нешто посебно.

ДЕКИ ВЕЛИКА ЛЕГЕНДА МИЛОЈЕВИЋ је о свом наследнику Дејану Станковићу кратко рекао:
- Са Декијем сам се видео после Тотенхема. Велика је легенда и човек, а шта ће даље бити није питање за мене.

Играчима, за које је увек говорио да их доживљава као синове, није хтео да каже да одлази, а одлуку не би променио ни да је Звезда прошла у Лигу Европе.

- Исто бих урадио и да смо прошли даље. Играчи то нису знали, једноставно нисам хтео да причам са њима о томе, већ сам их пустио да буду фокусирани на терен, јер само је Звезда битна, никакав појединац није изнад клуба. Мени је драго што смо успели да покажемо Србији да можете да се пласирате у Лигу шампиона и да само треба вредно радити, трудити се и имати енергију. Коначно смо пробили ту баријеру, пребацили смо негативну у позитивну енергију и надам се да ће и мој наследник ићи у том правцу. Све је могуће, ако се довољно верује.

Искрено је рекао да после тренерских "авантура" са Звездом жели да се добро одмори, посвети породици.

- Све је ово било исцрпљујуће. Звезда игра огроман број утакмица, а то се није раније дешавало. Треба ми одмор са породицом и сигурно ћу ово време, уколико не пронађем неки ангажман, искористити да се одморим. Наравно, наставићу да се едукујем, посетићу друге државе и клубове да видим како се тамо тренира. Моји приватни планови нису били толико везани за Србију, то су знали и људи из клуба када сам долазио. Моја деца не живе овде. Не знам још увек, у шали се каже да тренер има спакован кофер, а видећу где ће ме Бог одвести - нагласио је Милојевић.