ДО 80. минута је по свему виђеном морало да буде бар 4:1 за Партизан, а утакмица је завршена победом Напретка (2:3). Дешава се у фудбалу, ништа чудно, али када је у питању Партизан ове јесени и више је него симптоматично. "Жуте минуте" које уводе екипу у пропаст нису "патентиране" ни против Напретка, ни прошлог четвртка у Хагу у мечу са Алкмаром, већ много раније, још почетком октобра.

Гостовање Астани у Казахстану 3. октобра представљало је најаву да је концентрација најслабија карика овог Партизановог тима. Тада су црно-бели водили головима Садика 2:0 и пропустили сијасет прилика да до врха напуне мрежу Ерића, па су до последњег тренутка стрепели за три бода.

Казна тада није стигла, али јесте већ 16 дана касније против Младости у Лучанима. Однос у ударцима ка голу износио је један према 20 и тај један шут у оквир Стевановићевог гола у 77. минуту је домаћину донео минималну победу.

Десетак дана касније ударена је нова "мрачна рецка" Милошевићевог тима када је против Чукаричког примљен гол у 90.минуту чиме је изгубљен и један бод. Треће "помрачење свести" је вероватно и најболније за све присталице Партизана пошто је екипу елиминисало са европске сцене. Два гола плуса и играч више у окршају са Алкмаром у Хагу свега седам минута пре краја регуларног тока... Није било довољно за победу. Напредак је применио сличан рецепт у среду и показао свима у Хумској да неке ствари морају да се реше, искорене, промене...