ТАКО близу, а толико далеко! Целе квалификације фудбалске репрезентације Србије за Европско првенство следеће године протекле су под претходном паролом. Реми са Украјином у недељу по подне умало да покрије неке очигледне недостатке у саставу тима и погледу на свет какав имају "орлови". Овако, гол у 93. минуту којим су Украјинци дошли до бода и чињенице да су квалификације завршили без пораза само је оставио огољено "мали милион" ствари које недостају овој репрезентацији.

Србија мора у бараж наде. Играће само једну утакмицу 26. марта у Норвешкој, ако победи имаће још једну препреку у финалу.

- Штета је што нисмо забележили победу у овој утакмици. Нажалост, гол у 93. минуту нас је прилично шокирао. У нашој игри има места за напредак и верујем да ће до марта и баража у Норвешкој ова екипа да буде још јача, а наша игра боља - поручио је Душан Тадић после дуела са Украјином.

Да ли ће стварно тако и да буде зависи од много фактора. Први је да селектор Љубиша Тумбаковић коначно на располагању има здраве и праве све играче који су, бар на папиру, оно најбоље што репрезентација данас има. Друго је сигурно детаљ који је врло свесно селектор Тумбаковић истакао пре неколико дана.

- Украјина је прва у нашој групи и заслужено иде на Европско првенство зато што има изузетну дисциплину у игри - рекао је тада Тумбаковић, и практично навео шта је оно основно што недостаје игри Србије.

Само млаки поглед на два гола које смо примили од Украјинаца у недељу по подне доказује колико шкрипи у одбрани, па и у везном реду "орлова". Што кажу познаваоци фудбала: из ове репрезентације, уколико гумицом, ненамерно, избришете Душана Тадића и Александра Митровића, добијате један просечан тим који би се вероватно рововски борио са Луксембургом или Литванијом...

- Пред нама је сада четири месеца паузе до следећег окупљања репрезентације. Мораћемо у марту да будемо много добри и дамо све од себе да елиминишемо изузетно неугодну Норвешку - бар је Тадић са две ноге на земљи.

Срећом, па у репрезентацији Србије има још разумних који схватају колико нам је игра, и поред чињенице да смо до последњег кола квалификација теретски били у игри, заправо лоша. Толико лоша да је питање да ли би било фудбалске правде да је којим случајем Луксембург одиграо макар реми са Португалијом, а ми победили Украјину. Веровали или не, Луксембург је одиграо одличан меч са прваком Европе, био много ближи голу него што би неко помислио. А, нас је 30 секунди делило од победе са Украјином. Живот и фудбал пишу романе. Ко зна чиме ће бити попуњене тренутно празне стране наше фудбалске историје које ће се писати у марту?