ФУДБАЛСКУ репрезентацију Србије је према званичним проценама ФСС у недељу по подне, на мечу са Украјином, на стадиону "Рајко Митић" гледало 4.457 навијача. Према процени извештача са овог меча, било их је једва 3.000. Ако верујете писцу ових редова, на јужној трибини је било 178 људи, на северној 232! У "главу". Док нам ове бројке "звече" испред очију и ушију, много је болнија истина која се крије иза следећих питања: где су нестали навијачи фудбалске репрезентације Србије? Зашто је народ окренуо леђа "орловима" које гледа све мање људи.

Одговоре на многа питања ми можемо у расправама да тражимо до сутра, али се они крију иза следећих чињеница: Фудбал можда јесте најпопуларнији спорт и у Србији (кажемо, можда), али актуелни фудбалски систем у истој тој Србији креира амбијент који се рефлектује на број гледалаца на утакмици у којој смо теоретски и даље били живи, у којој нам је била потребна победа и макар реми Португалаца у Луксембургу. Није се десило ни једно ни друго.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Ево у чему је, још, предност фудбалске Украјине над Србијом (ВИДЕО)

Али, оно што се нама годинама дешава из викенда у викенд у сопственом дворишту, у Суперлиги, у Првој лиги, у разним нижим лигама, вероватно је узрок пустоши на трибинама. Тамо се жмури на скандалозне судијске грешке, на ствари против здравог разума, на сцене које обесмишљавају спортско витештво и доводе цело такмичење на ивицу регуларности. Такав амбијент у домаћем клупском фудбалу је практично породио ону суморну слику у недељу по подне. Слику од које би се сваки навијач, чак и фудбалски мање битне нације, забринуо или постидео. Хоћемо ли и ми? Хоћемо ли погледати у очи себе и у догађаје који нам се из викенда у викенд, као на траци, одвијају испред носа?