КАКАВ отац, такви и наследници. Дејан Становић (41), наш прослављени бивши фудбалер, поносан је на своје синове и на то што они у њему виде највећег идола и узора. То се вероватно и подразумева кад је неко легенда Црвене звезде и Интера, са 103 утакмице за А тим Србије...

Сва тројица су кренули његовим стопама, мада је најстарији Стефан (19) тренутно ван фудбала. Зато су голман Филип (17) и везиста Александар (14) изузетно активни у Интеровој академији и јуниорској репрезентацији Србије. Обојица су капитени "орлића", Филип две година старијој генерацији од себе (У-2002), а Александар предводи вршњаке који су 2005. годиште.

- На првом месту сам срећан да су ме сва тројица видела на терену, па сам им спонтано пренео ту жељу, вољу и снове да постану играчи - каже Станковић у разговору за "Новости". - На првом месту гледам да одрасту у праве момке, праве људе. Најстарији Стефан је престао да тренира, завршио је школу, па ћемо да видимо шта ће даље. Филип феноменално гура у Интеру, добио је прилику да брани и за репрезентацију Србије до 19, иако је годину и по млађи. Ево, сада је и Александар, који већ три године игра у Интеру, почео да наступа и за нашу селекцију до 15 година.

МИЛОЈЕВИЋ СЈАЈНО РАДИ СТАНКОВИЋ садашњег тренера црвено-белих Владана Милојевића цени још из играчких дана. - Нисам причао са Милојевићем, нисмо се видели. Играли смо годину дана заједно. Милоје је кул, супер тип, неко ко је посвећен максимално свом послу. Познаје екипу, зна шта треба да ради, то се видело и у тешким моментима. Остварио је одличне резултате.

Уз помоћ супруге Ане, Дејан Станковић уз много љубави, разумевања и подршке васпитава и усмерава своје синове.

- Они су сада већ велики момци, добри су и васпитани. Пре свега сам отац и гледам да они буду срећни и задовољни. Ако своју срећу и задовољство проналазе у фудбалу, може само да ми буде пет пута драже. То што је Стефан оставио фудбал и пронашао задовољство на некој другој страни, исто сам максимално подржао. Сви обожавају фудбал и то је природно, наследили су фудбалске гене од ујака Миленка Аћимовића и од мене.

Својим великим именом жели само да их заштити, никако да се меша или се намеће.

- Не вршим притисак на њих, увек гледам да се држим са стране. Много сам утакмица одгледао из ћошка баш због имена и презимена. Оно је само по себи већ терет јер се стално врше поређења. Момци треба сами себе да изграде, свако од њих има свој карактер, различити су на свој начин. Трудим се да не утичем на њихове одлуке, али покушавам да им дам смернице. Не морају да пролазе кроз неке ствари кроз које сам ја пролазио, али да морају да се помуче и намуче, то је сигурно.

Насмејао се Деки када смо га питали да ли је строг као родитељ.

- Ја строг, ма какви... Имам две свађе са мамом и то сам изгубио. Они су супер момци, нема потребе за строгоћом. Поштујем то кад неко истиче другарство, али сам пре свега родитељ, па онда другар. Хвала богу, немамо никаквих проблема ни у школи ни са фудбалом. Похађају инетрнационалну школу у Милану, много је захтевна. Успевају све да "упакују". Филип брани за млади тим Интера, то је већ као професионална екипа. Тренинизи и сатница варирају, школа излази у сусрет. Александар је такође у "фул програму", иде у школу и тренира.

Филип Станковић Фото Н. Параушић

Обојица су капитени у српским селекцијама, већ сада се примети да су од татае наследили препознатљив карактер вође.

СВЕ ПРШТИ КАДА ИГРАМ СА СИНОВИМА ВОЛЕО је раније Деки да се са синовима одмери у "фуци" на мале голове. - Стално смо на мору играли, Александар и ја против Стефана и Филипа. То су били озбиљни дуели, све је прштало. Сад су одрасли, ја сам који килограм више набацио, они су доста бржи тако да су ми мале шансе. Пре сам имао позитиван скор.

- То бих ја оставио тренерима да процењују, они су то одлучили. Углавном када неко гледа са стране може да помисли да је то неки мој утицај. Не, то је једноставно стопостотна, двестапостотна Филипова и Александрова заслуга. Мени је на првом месту драго што су обојица у феноменалним групама. Имају врхунске тренере, праве људе Мирка Буњевчевића и Ивана Јевића, јер је у овим годиштима јако битно учити децу. После тога имаће времена да их тренирау и траже од њих много, за сада су најважнији едукација и развој.

Александар по стасу, покретима, позицији на терену већ подсећа на Станковића сениору као играча и то му је драго.

- Игра испред одбране, има лепу ногу, "крка се", трчи као и ја. Задовољан сам, нисам ту да га оцењујем, могу само да га искоригујем, да напредује. Да му судим није добро, ту су тренери да их воде, а ја са стране да му дам неке сугестије и неке примере где би можда требало да се боље постави, одигра брже, спорије, појача дуел. Он слуша, баш упија...

Добро зна ко су идоли његовим синовима.

- Филип има Жулија Цезара, то је одмалена и њега готиви. Имао је прилике да га упозна, ишао је са његовим сином у школу. Александру сам ја нека смерница или путоказ како би волео да игра. Имао сам срећу да ме је и он видео на терену. Воли да гледа моје утакмице, зна напамет све што сам постигао. Све је преконтролисао више пута.

Станковић дуго ради и учествује у програмима за развој младих играча и одлично зна како да их најбоље посаветује.

- Битно је сањарити. То говорим синовима као и на Кампу "Деки 5", прошле године смо имали хиљаду деце. Мораш да сањаш, да машташ и да радиш. Александар је један од тих. Не могу да кажем да се игра фудбала, али је срећан и задовољан кад изађе на терен. За сада иде све како треба. Има времена кад ће бити стреса, нервозе и морања.

Александар и Дејан Станковић Фото Н. Параушић

Наравно, волео би да једног дана неко од његових наследника заигра у Црвеној звезди.

- Ми смо 22 године у иностранству, живимо у Милану. Можда се намести, зашто да не, фудбал је чудна ствар. Наравно, ја сам јако везан за Звезду и они су, прате и навијају. Рано је за такву причу. Пратимо заједно Лигу шампиона, гледамо. Они све знају, више и од мене, имају у малом прсту играче, утакмице, сва дешавања, не само фудбалска. Много ми је драго што им је спорт оријентација.

Као Звездином детету, Деки је пресрећан што његов клуб напредује на свим пољима.

- Звезда је направила огроман успех, ушла другу годину заредом у Лигу шампиона. Не могу да кажем да се то мери са немогућим, али је огроман успех. Можда то неком изгледа нормално, играли смо прошле, играмо опет. Не није нормално, зна се да је много тешко такмичење. Звезда супер гура трећу годину у Европи, има завидну предност у домаћем првенству.

ДОГОВОР ОКО ТЕЛЕФОНА И ИГРИЦА

МНОГИ родитељи се жале да не могу децу да одвоје од мобилних телефона, компјутера, игрица.

- Сви се суочавају са тим проблемом. Живимо у брзом времену и брзом свету. Договарамо се и зна се када се користе телофони и играју игрице - каже Станковић.