У дистрибуцији Вечерњег листа од понедељка се на киосцима у Хрватској може наћи аутобиографија Луке Модрића. У њој се најбољи фудбалер света за прошлу годину између осталога присећа својих почетака који нису били обећавајући.

- Стајао сам на том постољу и у рукама држао трофеј најбољег играча Светског првенства. Кад сам био дете и кад нисам знао колико је тешко попети се на врх, сањарио сам и ја да једном постанем најбољи на свету. И кад се то стварно догодило, кад сам у рукама држао Златну лопту, управо тог тренутка једино што сам осећао била је туга. Могао је то да буде најсрећнији тренутак моје каријере, али није - присећа се Лука Модрић у књизи 'Моја игра' за коју су предговоре написали легендарни тренер Манчестер јунајтеда Сер Алекс Фергусон и Лукин дечачки фудбалски узор Звонимир Бобан

Здравко Мамић неизоставни је актер Лукине каријере. Њихов однос имао је успоне и падове.

– Здравко Мамић често је долазио да гледа тренинге и на једном од њих на главном терену у Максимиру, пре утакмице с Међимурјем, предбацио ми је како слабо играм главом. Онако шеретски понудио ми је опкладу: “Ма ако ти на утакмици постигнеш гол главом, одмах ћу те наградити с пет хиљада евра!”

Прихватио сам тај изазов. И баш у тој утакмици против Међимурја, у 4. минути, довео сам Динамо у вођство. Ударцем главом! Саиграчи су знали за опкладу и, када сам постигао гол, придружили су ми се у слављу и истицању свих пет прстију према ложи где је седео Мамић. Кад смо ишли на једно од следећих гостовања, пришао ми је у аутобусу и озбиљна лица предао коверту са пет хиљада евра.

Лука се осврнуо и на прво захлађивање односа с Мамићем.

– За време зимске паузе, коју сам проводио у Задру, добио сам информације како су Динамо и Челси практично пред договором. Здравко Мамић је одлетео у Лондон и био сам уверен да ћу у зимском прелазном року прећи на Стамфорд Бриџ. Док сам с Вањом у Задру чекао знак, почеле су гласине да се клубови нису успели договорити око услова уговора те да је трансфер пропао. Здравко Мамић, с братом Зораном, дошао је у Задар и у хотелу Коловаре саопштио ми “срећну” вест.

– Лука, одлучили смо да не желимо још да те продамо. Био сам јако разочаран и на великој муци. Након што сам родитељима објаснио крај приче, изашао сам из њихова стана и на паркингу испред зграде, док сам с Вањом причао о томе, сломио сам се. Нисам могао да задржим сузе. Динамо и Здравко Мамић продали су друге важне играче. Тешко ми је пао такав неправедан однос према мени. У Здравка Мамића сам имао велико поверење, али након пропалог трансфера у Челси био сам јако љут на њега. Захладио сам однос, а кад бих га срео, само бих га површно поздравио.

Лука Модрић ипак ће касније открити да је Мамићу опростио “неправду” коју му је нанеоо. Лука је на свом опроштају од Динама, на утакмици с Ријеком 2008. године, доживео дирљиве овације навијача па је након тога имао потребу СМС-ом захвалити Мамићу. “Хвала вам на свему. Да сам прошле зиме отишао из Динама, не бих данас доживео ове лепе тренутке”, написао је Модрић газди.

Па ипак, у односу Модрића и Мамића најинтригантније је поглавље о Лукином сведочењу на осјечком суду. О томе Модрић пише како је “изнео своја сазнања о расподели обештећења које је Тоттенхам уплатио Динаму за његов трансфер из 2008. године”.

– Моје сведочење изазвало је буру негодовања у Хрватској. Шира је јавност је сматрала да сам својим сведочењем ишао у корист одбране Здравка Мамића. Чињеница је да сам на суду говорио истину. У расподели трансфера држао сам се оног што су одређивали потписани уговори. И поновио сам да сам спреман одмах вратити новац који је од трансфера припао мени ако се утврди да је то законски спорно. Од дана сведочења почела је невиђена хајка на мене. Брутално су ме извређали са свих страна. Исписани су бројни графити и у мом Задру. Објављивало се претеће садржаје на друштвеним мрежама. Било је то као у ноћној мори која се почела одигравати у стварности. Имао сам осећај као да сам некога убио. Чинило ми се као да сам највећи проблем у својој земљи. Морам признати да ми је било страшно тешко. Практично сам у једном дану постао готово најомраженија особа. Био је то сасвим нови момент у мом животу који ме озбиљно уздрмао. Гнев јавности према себи доживео сам као неправду.

У сусрет руском походу на сребро, Лука Модрић испричао је и непознат детаљ из своје каријере у репрезентацији, о проблематичном односу са Манџукићем.

– Марио је посебан тип. Некад делује мрзовољно, чешће је расположен, ко га не позна добро, помислио би да је стварно и претежно мргуд. Све то време Марија знам као одличног дечка, с великим срцем. Био ми је драг од првог дана иако је многима дуго требало да га схвате и доживе таквим. Прошли смо пуно тога заједно у репрезентацији. На гостовању на Исланду, када смо се у баражуборили са њима за одлазак на СП у Бразил, срео сам се с Манџукићем испред хотелског лифта.

– Ајде, Марио, идемо данас јако – рекао сам му, онако како се врло често играчи међусобно бодре на тренингу или пре утакмице. Манџукић ме, међутим, изненадио својом реакцијом:

Само ти гледај себе, пусти мене. Учинило ми се да је у питању неко тренутно нерасположење. Као да се нешто љутиона мене, а томе нисам имаологично објашњење. С Маријомсам увек имао добар однос. Били смо у сталном контакту све до тада. Онда је настала тишина, однос се захладио. Кад се два тешка карактера нађу у кратком споју, енергија нестане. Мени је, искрено речено, било криво, али нисам хтеоповући први потез. Очито није ни он. Модрић каже да ни за време Манџиногборавка у Мадриду, док је играо у Атлéтику, није било присности у њихову односу, те да се лед почео отапати тек уочи Светског првенства у Русији.

– Марио Манџукић био је један од најважнијих људи наше репрезентације. Имао је својих мушица, као и сваки од нас, али је душа од човека. Што год било, знам да ће дати све, да ће ти чувати леђа и да те никад неће издати. Дочекао сам прави тренутак и иницирао разговор. Хтеосам му рећи колико ми је жао што немамо више близак однос. Занимало ме који је узрок томе да више од три године комуницирамо искључиво колегијално. Разговарали смо отворено и сваким тренутком као да се топио лед између нас, проблем који је настао ни из чега. – Нисам се љутиона тебе. Ја сам мислио да се ти љутишна мене – изговорио је он. Исто сам рекао и ја. Између мене и Марија поновно је прострујила позитивна енергија.