ЛЕГЕНДАРНИ сребрни пехат Лиге шампиона је жеља свих фудбалера који лопту котрљају по европским тереним, а многима од њих он остаје недосањан сан, без обзира на величину и фудбалског умећа и клуба за који наступају.

Борба за овогодишњи "ушати" пехар водиће се у Кијеву, а прилику да освоје овај трофеј имаће Реал и Ливерпул. Да ће финалну борбу војевати неке друге екипе, ове сезоне највише су можда желели навијачи Јувентуса. Ово је требало да буде сезона за памаћење за њиховог љубимца, легендарног Ђанлуиђија Буфона.

Жеље су биле једно, али је реалност била сурова према чувеној јединици "старе даме". За 40-годишњег голмана 2018. је требало да буде година у којој ће се с репрезентацијом Италије опростити играјући на Светском првенству у Русији, а многи су прижељкивали да коначно освоји и Лигу шампиона са клубом на чијем голу стоји 17 година. Наде о сезони из снова пропале су раније, јер се "азури" нису пласирали на Мундијал први пут после 60 година. Наступ у најквалитенијем клупском такмичењу Јувентус је завршио у четвртрфиналу, а Буфон је добио црвени картон у последњој утакмици за црно-беле у Лиги шампиона.

Прочитајте још: ЛИГА ШАМПИОНА: Реалов хет-трик или Ливерпул шести пут?

ИБРАХИМОВИЋ ШВЕЂАНИН Златан Ибрахимовић погађао је мреже где год је играо, али финале Лиге шампиона и гол у њему остали су недостижан циљ. То је фудбалер којем је пехар измицао за длаку, а у Лиги шампиона играо је за Ајакс, Јувентус, Интер, Барселону, Милан, ПСЖ и Манчестер јунајтед. Ибрахимовић је сезону пре освојене Интерове титуле (2010) отишао у Барселону, коју су "неро-азури" елиминисали у полуфиналу. Сличан пех га је задесио 2011, када се из Каталоније вратио у Милан, јер је те сезоне Барселона освојила Лигу шампиона.

Сан о "ушатом:" пехару није постао јава за човека који је са Италијом био шампион света (2006). Два пута је био у финалу (2015. и 2017), али је оба пута остао празних руку. После седме узастопне шампионске титуле са Јувентусом, Буфон се опростио од торинског клуба.

Освојеним трофејом у Лиги шампиона не може да се похвали ни његов бивши саиграч Фабио Канаваро. Некадашњи дефанзивац Јувентуса, Реала, Интера, Парме и Наполија словио је за једног од најбољих одбрамбених фудбалера, али никада у својој каријери није играо у финалу Лиге шампиона. Најближе је био у сезони 2002-'03, када је са Интером заустављен у полуфиналу. Капитен светских шампиона из 2006. играчку каријеру завршио је пре седам година.

У најквалитетнијем клупском такмичењу одиграо је 93 утакмице, два пута је био у финалу, али и за Михаела Балака "ушати" пехар остао је недосањан сан. У првом финалу немачки везиста играо је 2002. са Бајером из Леверкузена, али су тада Реал и Зидан постали најбољи у Европи.

Нову прилику за трофеј имао је шест година касније. У московском финалу са Манчестер јунајтедом, Челси је пехар изгубио у пенал серији, у којој је Балак постигао гол, али су заказали Џон Тери и Николас Анелка када је било најпотребније.

Финале Мундијала из 2002. године између Бразила и Немачке обележио је легендарни Бразилац Роналдо, освајач Златне лопте и један од најбољих нападача који су крочили на фудбалски терен. На клупском нивоу популарни Зуба није успео да се домогне пехара Лиге шампиона и да њиме крунише изузетну каријеру, иако је играо за ПСВ, Барселону, Интер, Реал и Милан.

Прочитајте још: ВЕЛИКИ ПРОПУСТ УЕФА: Може ли финале Лиге шампиона да се гледа одавде?

Нападач Франческо Тоти у Роми је провео цео фудбалски век. За 25 година са вољеним клубом и 57 утакмица у Лиги шампиона никада није успео да уђе ни у четвртфинале такмичења. "Принц Рима" остао је веран "вучици", са којом је само једном био првак Италије (2001), а по два пута је освајао италијански куп и Суперкуп.

ДУГАЧКА ЛИСТА

"КРАТКИХ" рукава у Лиги шампиона остали су великани као што су Лилијам Тирам, Павел Недвед, Лотар Матеус, Лоран Блан, Патрик Виера, Ерик Кантона, Мајкл Овен, Габријел Батистута, Руд ван Нистелрој, Ернан Креспо, Жорж Веа, Сеск Фабрегас, Ђорђо Кјелини...