ДАРКО Панчев (7. септембар 1965, Скопље) свакако је голгетер за сва времена. И тешко ћемо на овим просторима имати таквог стрелца. Био је једноставно "Кобра". "Уједао" је противнике без пардона, а голмани нису могли да га мрзе, иако их је стављао пред свршен чин. Јер, морали су да га поштују.

о Са 18 година и осам месеци постали сте најмлађи играч у историји фудбала који је био први стрелац лиге у Југославији.

- Драго ми је због тог рекорда, јер није лако у било којој националној лиги тако млад бити први стрелац. Мислим да тај, мој рекорд из 1984. године још нико није оборио у свету.

о У ватру вас је убацио Вукашин Вишњевац, а постигли сте 19 голова, сјајан успех за тинејџера?

Прочитајте још: ЗВЕЗДА НА ЦСКА БЕЗ НАВИЈАЧА: Терзић најавио жалбу!

- Да, Вишњевац је био изванредан тренер, али што је још важније - веома храбар. Јер, није се либио да младим играчима пружи шансу да се докажу. У дресу Вардара био сам и два пута други стрелац, значи, увек сам био у трци за ту награду.

ИЗБОР ПАПЕНА ВЕЛИКА НЕПРАВДА о КАКО сте реаговали на неправду када је 1991. за играча Европе био проглашен Папен, а да сте ви заједно са Дејом Савићевићем поделили друго место, да је трећи био Роби Просинечки? - Сигурно да је неко од нас тројице заслужио да освоји ту награду уместо Папена, али очигледно је да је поново улогу одиграо утицај западноевропских земаља и медија.

о Потом сте предводећи напад Звезде још три пута били голгетер лиге са 32, 34 и 25 голова?

- Када сам дошао у Београд, био сам већ много искуснији и са више утакмица у ногама. Врло брзо сам се уклопио у тај систем који је одлично функционисао, а звао се Црвена звезда.

о Прелазак на "Маракану" је за филмску причу. Било је све договорено са Звездом, па сте били на прагу Партизана, ипак сте потписали за црвено-беле. Како, зашто?

- Није тајна да су ме тражили сви тимови велике четворке. Хајдук ми је понудио најбоље услове. Морам да признам да су се челници Партизана заиста трудили да ме доведу у Хумску. Ипак, одлучило је то што смо сви у мојој фамилији, и отац и брат, навијали за Вардар и - Звезду. Дакле, одлучило је срце!

о Године 1991. донели сте Звезди титулу првака Европе голом са беле тачке?

- Свакако да је једанаестерац у Барију био најважнији који сам икада извео. Увек сам пуцао пенале гледајући како се креће голман. Знао сам и да промашим, али већином сам погађао мрежу. Олакшавајуће је било то што смо у нашем првенству изводили пенале када би се утакмица завршила нерешено. Што се видело и у Барију, пошто смо сва петорица шутирали без грешке.

Прочитајте још: ПАРТИЗАН СА ПУБЛИКОМ: УЕФА новчано казнила црно-беле

о Реците нам сада, после толико година, када се сетите тог тренутка, како размишљате и како се осећате?

"КОБРА" И ТРИ ГРАЦИЈЕ о КАКО се "Кобра" сналази са три грације? - Маја Гроздановска Панчев је позната поп певачица и изванредна мајка и супруга. Старија ћерка Надица има 17 година и велику жељу да студира неколико страних језика. Млађа ћерка Марија, која има 12 година, још не зна шта ће, али је зато турботемпераментна.


- После толико година схватам да кад су такви, одлучуући тренуци у питању, обично или си покојник или пуковник. На срећу, постигао сам тај гол на радост свих. Али, знам да наши навијачи не памте Дарка само због тог пенала, већ да га памте због великог броја голова који је постигао за Црвену звезду.

о Шта је за вас Црвена звезда?

- Црвена звезда је за мене, у моје време, представљала сан. Као и за сваког младог играча. Мени се сан испунио јер била је привилегија, а тако је и данас, да носиш црвено-бели дрес. Да играш на препуном стадиону, пред заиста феноменалним навијачима.

о Вероватно вам није драго када причате о Интеру?

- Интер је тужна прича моје каријере и фактички почетак завршетка моје каријере. Имао сам заиста много понуда од великих европских клубова, али ја сам, нажалост, изабрао најгоре решење. Има нешто занимљиво у вези са Интеровом публиком, што сам приметио у току мог боравка у Милану. Вероватно су навијачи, навикнути годинама на неатрактивне и скромне утакмице своје екипе, више реаговали и аплаудирали кад неко уклиза или избаци лопту у аут него да дође, рецимо, Просинечки па направи неку мајсторску финту или да Дејо крене у неки изванредан продор...

о То је, свакако, један од разлога што у Интеру нисте успели?

- Ово сам рекао чисто да схватите у какву сам дефанзивну, неатрактивну и лошу екипу дошао у то време. Да бих оправдао своје неиграње, најлакше би ми било да кажем да је била јака екипа, жестока конкуренција и да је било тешко заслужити место у првој постави. Али, ја не тражим алиби и зато сам 100 одсто искрен и тврдим да је екипа, напротив, била изузетно лоша и да се ја и дан-данас чудим како су неки играли у првој италијанској лиги. На овај начин објашњавам да проблем неиграња није био мој квалитет или неквалитет, већ да су проблеми били друге природе. Сећам се да ми је у госте дошао Петар Георгијевски. Био је два пута на нашим тренинзима и онда ме је зачуђен питао да ли је то прва екипа Интера.

о Георгијевски није једини пример?

- Не, када је дошао Денис Беркамп, после само два месеца, пошто је у свлачионици седео поред мене, упита ме: "Дарко, шта је ово, све време лопта се шутира отпозади према напред, бам, бам, бам. Нема пас игре као у Ајаксу или у Звезди, овде само лупају лопту". Брзо је и сјајни Холанђанин схватио где је дошао. А немачки репрезентативац Матијас Замер је отишао из клуба после само шест месеци. На његову срећу, прешао је у Борусију из Дортмунда и постао најбољи играч Европе.

Прочитајте још: Колико пара, толико и фудбала

о Да ли је истина да вас је Дејан Савићевић звао у Милан, али је закаснио за један дан?

- Не, било је то овако... У мојој другој години у Интеру, када су ми забранили да играм, што се данас зове мобинг, био сам одличан у припремном периоду. Чак је и тренер Освалдо Бањоли признао своју грешку и рекао пред свим играчима да ћу бити те године највеће изненађење у тиму. И баш тада ми је клуб забранио да играм! Уцењивао ме да ако желим да играм, морамо да променимо, односно смањимо уговор. Наравно да сам то одбио. Рекао сам им да ако треба нећу више ни да играм, да ћу да завршим и каријеру, али да ће они да плате све што су потписали. Е, тада се појавила комбинација са Миланом, хтели су да ме откупе од Интера. Пошто су ме Галијани и Браида добро познавали, а разговарали су и са Дејом, решили су да ме доведу. Али, газда Интера, претпостављам, страхујући да бих могао да заиграм на нивоу из Црвене звезде и почнем да постижем голове у дресу Милана, а плашећи се, наравно, и реакције навијача, решио је да ме, ипак, не пусти да променим средину.

о А били сте и на листи Реал Мадрида, Барселоне, Манчестер јунајтеда?

- Тадашњи председник Реал Мадрида Рамон Мендоза долазио је двапут у Београд да би ме ангажовао. Истина је и да ме је звала и Барселона, односно да су вођени разговори са тастом Јохана Кројфа који је био менаџер и радио са Каталонцима. Тражио ме је и Алекс Фергусон који је изразио велику жељу да ме доведе. То није никаква тајна.

Прочитајте још: Крстајић: На Мундијал без еуфорије

о УЕФА вас је 2004. године прогласила за најбољег македонског играча свих времена?

- Па добро, резултатски гледано, уз све оно што сам постигао у каријери, вероватно им је то био повод да мене прогласе за најбољег.

о Сада сте у врелој фотељи спортског директора Вардара, какво је искуство?

- Већ трећи пут сам на тој функцији. У прва два мандата нисам имао позитивно искуство, иако смо оба пута освајали национални куп. Јер, радили смо у веома тешким условима, владала је беспарица. Ове године сам се поново прихватио посла јер је Вардар много стабилнији. Има газду који је обезбедио коректан буџет, а самим тим нам омогућава да радимо боље.