Посед лопте је на страни Барселоне, али Реал Мадрид има више шутева ка голу. То је само један од многобројних елемената статистике који се користе у анализирању фудбалских утакмица.

До најситнијих детаља се гледају проценти успешних додавања, број фаулова и многи други подаци.

Дипломирани професор спорта (фудбал) Немања Милинчић који је сарађивао са многим српским тренерима и који сада ради у омладинској школи Црвене звезде је дао своје виђење свега на сајту “Спортифико”.

ОД МОДЕЛИРАЊА ДО ЕВИДЕНЦИЈЕ

- Да бисмо уопште разумели статистику, тј. анализу статистичких података, морамо да будемо свесни колико је она важна у управљању процеса такмичења.

Први корак у оквиру тога јесте моделирање. У односу на потребе екипе и сопствени стил игре, прави се модел играча какав је потребан и верује се да постоје модели играча за одређене позиције у тиму.


Марсело и Дани Алвеш Фото: Mike Egerton/Press Association/PIXSELL

Рецимо, Дани Алвеш и Марсело најбољи су бекови на свету, прототипи савремених дефанзивних бочних играча – које су им то карактеристике исте и да ли оне представљау идеалан модел играча позицији бека?

Сер Алекс Фергусон једном приликом изјавио је да никад није упознао играча који више воли да игра одбрану од Немање Видића – то је добар пример психичке карактеристике која моделира најбоље штопере. Даље, Арсен Венгер прати играче и по сезону, две или три, његово посматрање се не своди једино на тактику, технику и моторику, већ и на људску и социјалну компоненту.

Затим следи селектирање, пажљиво се доносе одлуке на основу свих показатеља, да би затим дошао један компликован део – прогнозирање. Новинари кажу за некога “највећи промашај у историји италијанског фудбала јесте тај и тај“, па се поставља питање: “Ко су људи који су селектирали те играче?“ Треба предвидети како ће се играч уклопити у дату средину, а то никако није лак посао.

Потом следи дијагностификовање, тј. констатација уочених проблема, па планирање и програмирање (прављење микроциклуса, мезоциклуса и макроциклуса), а на реду су затим реализација и контрола путем тренинга и утакимица. За крај долази оно најважније – евиденција и анализа

Рак рана“ код нас у српском фудбалу јесте управо оно што би требало да буде кулминација процеса – евиденција и анализа онога што је урађено. Дакле, бавимо се струком, али не евидентирамо то што радимо и немамо увид у оно што смо урадили на крају неког циклуса и без тога су даље анализе и даље учење немогући.

Постоје чак и тренери високог реномеа који су немарни у том погледу, немају евиденцију и анализу ни на једном нивоу – ни на индивидуалном ни на групном, што значи да нема постављања контекста за убудуће и нема могућности корекције, последњег корака у управљању процесом такмичења - наводи Милинчић.

СПЕЦИФИЧНЕ УЛОГЕ = СПЕЦИФИЧНА СТАТИСТИКА

- Цео план припреме наредне утакмице води шеф стручног штаба. Прво се врше корекциони тренинзи, тј. ради се на недостацима сопственог тима испољеним у прошлој утакмици, а већ тада морамо да имамо урађену комплетну анализу противника, индивидуалну, групну и тимску, пошто ћемо се тиме бавити другог и трећег дана на глобалном плану. Како се ближи утакмица, то се више ради на конкретним стварима – појединачним офанзивним и дефанзивним сегментима који су нарочито важни за дату утакмицу.

Свака позиција у тиму, али и сваки појединац у тиму, има своју специфичну улогу и нису сви статистички подаци једнако важни за свакога. Многи људи који гледају неке играче кажу: “Одиграо је лоше“, а не знају који су били конкретни захтеви тренера за тог играча. Како уопште можемо то да закључимо ако не знамо шта је он требало да ради?

Навешћу једноставан пример како бисте ме боље разумели – Лео Меси. Он претрчи на једној утакмици 4000-6000 метара, што је испод сваког статистичког податка тркачке норме у Европи, и на основу тога би неко рекао да је одиграо лоше. Али захтеви су другачији – он је ослобођен додатног трчања како би до изражаја дошли његови највећи квалитети.

Даље, Челси има Н’Голоа Кантеа и Немању Матића – они играју на истој позицији, задњег везног, али улоге у тиму умногоме им се разликују, па се разликују и статистички подаци важни за оцену њиховог учинка. Они се допуњују и творе идеалан баланс.

На ширем плану, можемо да поредимо италијанску и шпанску школу фудбала – оне почивају на различитим правцима, различитим стварима придају важност и различите статистичке параметре гледају, али обе могу да воде до успеха. Није исти посматрани елемент у статистици круцијалан за Контеа и за Гвардиолу.

На основу свега реченог, јасно је да је статистика незамењиво оруђе у данашњем фудбалу и да би без ње самој игри било знатно теже да се унапреди јер не бисмо могли да се бавимо корекцијама у тренажном процесу и да изводимо важне закључке на основу поређења и анализе података важних за игру - јасан је Милинчић.

Цео текст можете прочитати на сајту “Спортифика”.