Шошкић: Жестоко су ме повредили неки људи из Партизана

Ј. Секулић

19. 03. 2017. у 10:58

Шошкић: Жестоко су ме повредили неки људи из Партизана

Милутин Шошкић

Моја једина кривица је била само што сам био искрен. Зато нисам бранио у финалу ОИ, а ни у финалу Купа европских нација, каже легендарни фудбалер Југославије

МИЛУТИН Шошкић (31. 12. 1937, Пећ), голманска легенда (50 пута репрезентативац Југославије), људина, интелектуалац, Србин од главе до пете. Што на ум, то на друм. Шоле потиче из домаћинства у којој је реч била светиња, а лаж није постојала. Та искреност му се често обијала о главу, али он је увек био и остао - свој.


* Читава каријера Партизан (18 година) и Келн (5)?


- Дошао сам у подмладак Партизана 1948. и до 1966. одиграо 371 утакмицу. Задовољан сам временом које сам провео у Хумској, као и резултатима, али никако да прежалим финале Купа европских шампиона. Наш пораз од Реал Мадрида (2:1) требало је да буде наук следећим генерацијама, јер пали смо не на фудбалском него на организационом плану. Били смо препуштени сами себи, али је било доста кривице и до нас играча. Задовољили смо се самим уласком у финале, а и живело се неспортски, што се одразило на резултат.


* Немачка вам се позлатила?


- С једне стране јесте, с друге, донела ми је много проблема, бола. Био сам у Келну пет година, али сам скоро годину и по дана био ван терена, јер сам два пута ломио исту ногу. Није добро срасла и поново је пукла. Али опоравио сам се и заиста добро бранио, тако да су ми челници клуба дали бланко уговор, требало је само да упишем цифру. Имали смо сјајан тим са Овератом, Вебером, Лером, Магнусоном, касније се прикључио Флое... Освојили смо Куп Немачке, били четврти. А ја сам и поред тога желео да се вратим у Партизан. Иван Ћурковић је отишао у иностранство, али очигледно нисам био погодан за сарадњу. А моја једина кривица је била само то што сам био искрен и увек говорио оно што мислим. Мој језик није био дугачак, нити је био прљав, а моје речи су увек биле добро уперене, и погађале су оне који су били криви.


* Познати сте као велики верник, како су се слагали црква и генерали?


- Нису ме никада дирали по том питању. А ја сам увек, била утакмица мала или велика, имао свој ритуал. На терену сам стајао мирно и у себи читао Оченаш. То сам радио и када сам био у Америци, свира се њихова химна, а ја жмурим и тихо изговарам Оченаш. Родио сам се на Косову, одгајан и спасен у Пећкој патријаршији, и то је дубоко урезано у мени...


СРЕЋНА ПОРОДИЦА * МИР и спокојство вам доносе деца у унуци?
- Ја сам срећан човек и поносим се ћерком и тројицом синова. Имам и петоро унучади, сви воле спорт, али мислим да ће Андрија Павловић (15), који сада игра у Вождовцу, направити каријеру, јер је фудбалски фанатик.


* Живо зе сећате тих времена, док о томе причате, само што вам сузе не потеку?


- Балисти су за време Другог светског рада спалили нашу кућу. Пре тога извели су нас троје деце и мајку, а у кућу убацили стоку, живину, пса. И све запалили. Ја и данас, врло често, у сну чујем јауке шар-планинца који је покушавао да изађе из запаљене куће и будим се сав мокар. Четири године смо живели у Пећкој патријаршији, у баракама, али људи данас не схватају колико та прошлост значи за мене. Зато сам се из Америке вратио у Србију, иако су деца била против тога.



* Зато сте, док сте боравили у Америци (1993-2006), писали патриотске колумне које су се преносиле и у Србији?


- Да, писао сам оно што сам осећао, али сам увек говорио истину. Било је тема које се Американцима нису свиђале, међутим, нисам имао никаквих проблема, јер они изнад свега цене искреност. А и није мени било лако било шта рећи, па ја сам као Србин седео на клупи репрезентације Америке равно 235 пута! Пет пута смо били учесници Светског првенства, открио сам и афирмисао Бреда Фридела, Тима Хауарда, кога сам пронашао на баскету, Кејси Келера... И тамо сам могао да останем колико хоћу, али ме је нешто јако вукло да се вратим кући. И вратио сам се. А због нарушеног здравља сам престао да пишем.


* Разочарали сте се у људе?


- Жестоко сам повређен, пре свега јер сам радио с некима који су ме разочарали. Када сам болестан лежао у болници два месеца, готово нико из мог Партизана ме није посетио нити питао за мене. Морам да издвојим Милана Обућину, и Драган Ђурић ме је посећивао, звао ме је и Моца Вукотић, и ту стављам тачку. А морам да захвалим пријатељима из Црвене звезде: Шекуларац, иако и сам болестан, често ме зове, Дуда Маравић се према мени понаша као да сам му најрођенији, па Владица Поповић, јави се и Дуле Савић, па Зоран Симовић, Диша Стефановић из Шапца. И наравно, Јоца Оташевић, који није из фудбалске приче, али је мој пријатељ за сва времена.


УЗ ЈАШИНА У ТИМУ СВЕТА * БРАНИЛИ сте и за тим света?
- На првом списку је било 85 играча, а мене је предложио сер Стенли Раус. Доживео сам да на "Вемблију" заменим Лава Јашина, можда најбољег голмана свих времена, мада су у то време бранили и великани Грошич и Беара. И данас има сјајних голмана: Буфон, Касиљас, Нојер, Де Хеа, Куртоа, Облак...



* Погодили су вас и сукоби у Партизану?


- О томе нећу ни да причам. Две стране хоће да истерају своје, али Партизан је само један. И само је клуб важан, никако појединци. Не, та тема ме толико изједа да ми је мука када видим шта се све дешава у клубу. Једно је сигурно, ја нећу да се мешам. Партизан је моја кућа, мој дом, заувек. Ја, на пример, никада нисам правио проблеме што никада нисам добио шансу да будем први тренер, нити ме је то занимало, иако сам радио са Бићетом Младинићем, Зокијем Миладиновићем, Јосипом Дуванџићем, Милошем Милутиновићем, Ненадом Бјековићем.



* Некако вам се, кроз каријеру, ваш донкихотовски понос обијао о глави и када је репрезентација у питању?


- То је посебна прича. На Олимпијским играма у Риму 1960. освојили смо злато, ја сам бранио све утакмице осим финалне, када смо савладали Данску са 2:1. На гол је стао Благоје Видинић, ни данас не знам зашто. Можда зато што сам одбио да идем на олимпијску заклетву зато што је у њој писало да смо чисти аматери, а ми то нисмо били. Или што сам после утакмице са Бугарима, када је било 3:3, био дрзак према члановима селекторске комисије: Ловрић, Ћирић, Рушевљанин су на нас викали мислећи да смо испали, а нама је и реми био довољан да идемо даље. Исте године смо играли у финалу Купа европских нација и опет сам ја чувао гол све до финала, у коме су Руси голом Понедељника у 113. минуту стигли до злата. И опет је на тој, најважнијој утакмици, бранио Видинић и опет не знам заштио је донета таква одлука. Могло је то да се догоди и на Светском првенству у Чилеу, када смо били четврти. И тада је требало да се преселим на клупу, али су се репрезентативци побунили и ја сам остао на голу.


* Али нисте отишли на СП у СР Немачкој?


- Миљан Миљанић је био велики тренер и човек, али је волео да држи банку. Тражио је од нас да носимо свеске и оловке и да записујемо оно што он прича о следећем противнику. Ја нисам донео ни свеску ни оловку, али нисам ни отишао на Мундијал у СР Немачкој.



АМЕРИКАНЦИ И СРПСКА ПОГАЧА

* НАУЧИЛИ сте Американце шта је српска погача?

- Американци су 1994. први пут играли на СП и још били домаћини. Пред деби са Швајцарском играчи су били нервозни и селектор Бора Милутиновић ме питао како да их вратимо у нормалу. И ја кажем мојој супрузи да направи српску погачу са крстом и текстом: "Напред Америка". Донесем је у спортски центар, а тамо градоначелник Калифорније, гувернери, конгресмени... И у кратком говору им објасним да су на овај начин српски војници причешћивали када су одлазили у рат. И побеђивали. Амери су самном ломили погачу, умакали је у со и потпуно се опустили. После је та погача ишла по читавој Америци и била нам талична. На СП у Француској 1998. погачу нисам донео јер ми је жена умрла, и изгубили смо све утакмице. А онда су ми Американци рекли да су били малерозни јер није било српске погаче.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (23)

BREZANAC

19.03.2017. 11:41

Ovakvog fudbalskog velikana treba da priseti i RTS, ali ipak verujem da ce o Gospodinu Soskicu uvek da se seca srpski narod.

Милорад

19.03.2017. 12:06

Хвала Новостима што су се сетили да нешто напишу о нашем идолу гос. Шошкићу. Много младих људи у моје време,је стало на гол захваљујући овом невероватном спортисти.....

ZVEZDAS

19.03.2017. 12:20

Iako sam iz suprotnog tabora o Soletu sve najbolje...! Prava legenda, iskren i dobar covek, sto se za mnoge u franjinom klubu ne moze reci. Ziv bio jos dugo legendo !

Партизановац

19.03.2017. 14:05

@ZVEZDAS - Због чега неко из редакције упорно објављује овакве глупе и небулозне коментаре напаљеених и јадних "циганчића", а упорно одбија да објављује моје коментаре чак и онда кад је свима јасно да коментар не може да подлегне забрани под изговором увредљиве садржине или под изговором било које друге глупости која би се искористила за гушење слободе изражавања ?

kondor

19.03.2017. 16:47

@ZVEZDAS - Meni se cini zvezdasu da je tebi taj franja neki rodjak ili mozda rod rodjeni dok ga stalno spominjes . Nemoj nikada zaboraviti da ste rodjaci !!!

Obilic

19.03.2017. 19:15

@ZVEZDAS - O Milutinu Soskicu govorim kao o Coveku sa velikim respektom i postovanjem jer ga i licno poznajem.Nemojte sad da se bavite klubastvom i podelama dosta ih je u nasem narodu. Sam Soskic je svoju fudbalsku karijeru poceo u Crvenoj Zvezdi i jednim losim potezom jednog necoveka zavrsio u Partizanu. Iako je bio golman i trener Partizana NIKADA I NIKOME se nije dodvoravao i ponizio sto je osobina samo velikih ljudi. Preporucujem svima da procitate knjigu Sole

branislav

19.03.2017. 12:45

pozdravljam našeg najvećeg golmana svih vremena i želim mu puno zdravlja i dug život.Napominjem ša je bio najbolji medju stativama svih vremena i bio mnogima uzor i sam sam nekada bio golman i sanjao dabudem kao on.Ako se seća nekada je bio u Londonu i trenirao je Slogu naš iseljenički klub ustvari pomagao nam je Voleo bi da ga ponovo vidim je na zidu još čuvam sliku sa meča šampiona sa Realom .u Uz najlepše želj sa puno zdravlja VELIKOM MILUTINU ŠOŠKIĆU, NAPRED PARTIZAN BRANISLAV

kondor

19.03.2017. 13:17

Secam se tih sezdesetih godina proslog stoljece , koje su to godine bili , koji se tada igrao fudbal za srce i dusu ljubitelja fudbala u bivsoj drzavi . Secam se dobro partizanovih beba kojima pripada i nikad ne zaboravljeni i neprvaziceni Sole . Nikad vise toga fudbala nece biti u Srbiji i nikada vise ljubitelji fudbala nece ici zajedno i zagrljeni na derbije , bez obzira kojim bojama pripadali. Nekad bilo sad se spominjalo . Ziveo na Sole jos mnogo mnogo godina .

Skorpio

19.03.2017. 15:59

pa normalno gospodine Soskic da su Vas povredili...Vi ste pekli srpsku pogacu,a oni su JSD...I Vokri im je legenda...nema u tom drustvu mjesta za prave iskrene Srbe...samo JSD

Vadimir

19.03.2017. 16:32

Sole je zaista veliki covek a bio je takodje vrhunski golman nezaboravnih parada i bravura u sivom dresu . Veliki pozdrav od tvog prijatelja Vlade iz Los Andjelosa

Цирих/Р. Српска

19.03.2017. 17:17

Имао сам ту част упознати господина Шошкића једном приликом на Циришком аеродрому док је чекао лет за Америку. Поред тога што је врхунски спортиста, исто тако је и људина, величина од човјека, Србин којих нема још пуно међу нама србима! Живио нам легендо још много љета!

Zvezdas III generacije.

19.03.2017. 18:19

Moram reci da sam poslednju Zvezdinu utakmicu gledao u Atini protiv Panatanaikosa. Od uvek smo imali dobre golmane: Bearu elegantnog baletana i paradera, Curkovica veoma racionalnog i vodju iz pozadine ali je Milutin Soskic bio lavlje srce i isao je glavom gde mnogi nisu ni nogu hteli da postave. Njegova skromnost postenje cestitist i hrabrost ga svrstava u najvece fudbalske velikane. Verovatno svi zalimo za tim proslim vremenima kada se fudbal igrao sa ljubavlju. Sole legendo hvala za sve.

floyd

19.03.2017. 19:37

Шошкић је голманска легенда и господин у копачкама. Желим му добро здравље.

Čeda Veljković NED

20.03.2017. 06:59

Brate Šoškiću ti si u duši Zvezdaš, vidiš i sam da te se sete i obilaze više Zvezdaši od Partizanovaca. Pozdrav velikom Srbinu.

Paja

20.03.2017. 07:34

Kampanja protiv Partizana traje iako klub razbija sve redom bez primanja regularnih golova. Nekoga jos uvek boli sto ne može da uzima milione iz kluba. Što Šole ne spomene da na listi strelaca Superlige vode Partizanovi napadači, to je jako upečatljiv momenat ovog prvenstva.

BOZA ZEMUNAC

20.03.2017. 15:17

Kada sam bio klinac,imao sam čast i sreću da gledam ovu gromadu od golmana i čoveka.Bravo za Novosti,divan članak.Živ bio legendo i veliki Srbine.Pozdrav do neba od navijača Zvezde.