Перендија: Живот ми је висио о концу
12. 03. 2016. у 10:06
Морали су два пута да ме "отварају", пошто су ми се после слепог замрсила и остала црева, осврће се на тешке дане у исповести за “Новости” играч Мордовије
Милан Перендија у нашој редакцији Фото П. Милошевић
- Прихватио сам савет људи у белим мантилима. Иако се нисам осећао здравим, спаковао сам кофере и нашао се са остатком екипе у авиону - прича, за "Новости", Перендија. - У Италији сам напорно тренирао и пио лекове за умањење болова, али се на моју несрећу стање није поправило.
После неколико дана припрема морао је у Перуђу, на хитну операцију слепог црева:
- Једне вечери сам отекао и осетио мучнину. Пребацили су ме из Сполета у Перуђу, где су ме ласерски оперисали. Савремена технологија гарантовала је брзи опоравак и повратак на терен, па сам у први мах био спокојан.
- Прија ми кућна нега. На менију су пилеће супице, и нешто мало поврћа. Ипак, надам се да ћу пре повратка у Русију, све доћи на своје место, и да ћу моћи да пробам сарму моје маме Маре.
Болови, међутим, нису прошли ни после хируршког захвата:
- Осетио сам да ми је здравље угрожено и поред лекарске интервенције, па сам брзо морао да преломим хоћу ли поново на прегледе код Италијана или правац Србија, код својих лекара. Изгубио сам поверење у људе који су ме оперисали, па сам желео што пре да видим свој Београд.
Испоставило се да је то био прави потез.
- Тренер је одобрио саиграчу Марку Ломићу, да ме отпрати до куће, па сам тако у инвалидским колицима, са још јачим болом стигао у престоницу. Овога пута сам морао под нож, или два метра под земљу - нашалио се Перендија. - Када сам се пробудио све је било завршено. Рекли су ми да ми је живот висио о концу. Судбина је хтела да ме хирурзи у недељу дана два пута "отварају", пошто су ми се после слепог замрсила и остала црева. Срећом, ствар у своје руке преузео је хирург Дејан Јовановић. Хвала му на свему, јер сам остао жив и пуно се боље осећам. Мишићи ми нису оштећени, па могу да наставим да се бавим спортом.
Првенство Русије је настављено без Перендије...
- Још три недеље морам да мирујем. Мордовија је у прошлом колу на гостовању Уфи освојила бод, а могла је и сва три, да није било кикса у 93. минуту (1:1). Да сам био на терену, можда нам се пад у финишу не би догодио. Радује ме што је Ломић изгладио односе са управом и тренером. Уписао се у листу стрелца, био један од најбољих на терену, па ако овог викенда пружимо максимум против Краснодара, изненађење је могуће. Наш адут је вештачка подлога на којој се боље сналазимо од гостујућих играча - завршио је фудбалом исповест дефанзивац Мордовије Перендија.
БЕЗ ШАНСЕ У ПАРТИЗАНУ
МИЛАН Перендија је прошао Партизанову школу фудбала. Није успео да избори место у тиму Владимира Вермезовића, па је као неискусан играч, без одигране утакмице у првом тиму црно-белих отишао у иностранство.
- Опробао сам се у македонској лиги. Прве трофеје пригрлио сам у дресу Вардара и Работничког, што је било довољно да ме примете менаџери из Румуније. Следеће сезоне сам потписао уговор са Оцелулом, са којим сам освојио првенство и наступао у Лиги шампиона. Пут је био трновит, али каријера узлазна. Тужно је што све већи број младих играча мора у печалбу, јер њихов таленат у Србији није примећен.