Прошла година му је била најуспешнија у каријери, а ове ће прославити две деценије међу стативама. Срђан Жакула (36), голман Војводине, са стартом фудбалског пролећа ће почети са обележавањем 20. сезоне у богатој и садржајној играчкој каријери.

У клупској историји Новосађана, који су у 2014. години, када су и славили јубилеј - цео век од оснивања клуба, освојили први пехар победника Купа Србије, уписан је златним словима. Јер „господар међу стативама” дао је посебан печат путешествију новосадског суперлигаша у најмасовнијем такмичењу: у пет одиграних утакмица он је од 10 пенала досуђених против његовог тима, примио само два гола, а најдраже одбрањени једанаестерац му је управо онај из финалног дуела са Јагодином, који је Војводина добила 2:0.

- Дрес Војводине ми је круна каријере а освајање Купа Србије, шлаг на торти - каже Жакула који је још као омладинац потписао први професионални уговор са апатинском Младости чији је гол чувао 10 година, а затим бранио за румунску Униреу, кулски Хајдук, сомборски Раднички и већ је четврту сезону у Војводини. - Кажем, ретко ко може то да доживи и заиста ми је врхунац каријере финале најмасовнијег такмичења. Прошла година ми је била најлепша у каријери јер је мој клуб за јубилеј добио од екипе јединствен поклон пехар. Посебан је осећај освојити значајан трофеј, онај који се чекао цео век.

КУП КРУНА КАРИЈЕРЕ У Војводину је дошао 2012. године, бранио у неколико наврата у такмичарским дуелима, а намера стручног штаба је била да млађи голмани стасавају уз њега и уче занат. - Да сам бирао, не бих могао боље. Све се поклопило, дуго жељени пехар у години јубилеја, стогодишњице клуба, имали смо и добру јесен... Важно је на пролеће наставити са младим играчима који носе енергију и позитивне вибрације - оцењује Жакула.

Жакула је рођен 1979. године у Кореници, у Хрватској из које је, каже, дошао са олујом и са 16 година, из кореничког Партизана који се такмичио у Лиги Крајине, прешао у редове апатинске Младости. Сада, занимљиво је, живи у Дероњама, селу на северу Бачке крај Оџака, са четворогодишњим сином Андрејом, ћерком Миланом, ученицом четвртог разреда, и супругом Јасмином, учитељицом.

- Путујем свакодневно на тренинге на фудбалски центар „Вујадин Бошков” и враћам се кући. Није ми тешко. Напротив. Уживам на селу, за то смо се супруга и ја определили, а Нови Сад је близу, 60 километара. Живот на селу има своје предности и сво слободно време проводим са породицом. Викендом, када су утакмице, одсутан сам и нормално је да се ужелим најмилијих. Највише сам са сином Андрејом који је, иначе, много немиран и не чуди што сам у доброј кондицији кад стално трчим за њим.

Жакула све послове везане за кућу и велико двориште, ради сам и ужива у томе.

- Одрастао сам на селу, знам шта је кућа и колико је потребно одржавати је. Знам све што је потребно, волим те послове и није ми тешко, напротив. Сада смо, ових дана, са децом чистили снег, правили снешка, уживали у зимским радостима. Одемо до Оџака, до Новог Сада, али исто тако журимо нашој кући - прича Жакула за “Спорт”.

Живот у најтамбурашкијем селу на планети, чувеном по мајсторима пера и жице, прија Жакули који воли тамбураше, али не иде по кафанама.

- Волимо музику и били смо пре пар година на Светском тамбурица фесту. Међутим, за кафану се нема времена, нема се кад због обавеза. Живим као и сваки други, да кажем нормалан, обичан човек, а друга је ствар што се професионално бавим фудбалом.

Породица Жакула, како искусни голман који зимску паузу проводи окружен најближима потврђује, посебно се радује божићним празницима.

- Верник сам, идем у цркву... Деца су нам крштена управо у храму светог Архангела Михаила, овде у Дероњама, а занимљиво је, кум нашег Андреја је Милан Давидов, мој бивши саиграч из Младости, иначе Дероњчанин, комшија, сада угледни адвокат и председник Скупштине Војводине. Припремамо се за Бадњи дан и Божић, све по реду, како обичаји налажу. Бадње вече проводимо код куће, а за крај поста припремамо мрсну трпезу. Ту је супруга мајстор јер ја баш нисам нешто за кухињу. Са децом идемо на паљење бадњака и заиста се радујемо Божићним празницима. Одмах затим, већ 9. јануара, почињу припреме и нећу имати толико времена да проводим са породицом - закључио је Жакула разговор за “Спорт”.

ВОЈВОДИНА ЈЕ МОЈ КЛУБ
Прошлог пролећа означен као један од најзаслужнијих за освајање првог пехара победника Купа Србије у историји клуба, Срђан Жакула је продужио професионални уговор са Војводином до лета 2016. године. То се десило одмах по завршетку утакмице са Јагодином у којој је одбранио пенал.
- Војводину доживљавам као мој клуб и сигурно је да ћу још годину и по дана, колико траје уговор, бити потпуно посвећен обавезама. Тека тада ћу размишљати о крају играчке каријере - каже Жакула.