НЕДАВНО завршени квалификациони турнир кадета био је само потврда процене да у Црвеној звезди коначно стасава центарфор вансеријског квалитета. Иако је у репрезентативној селекцији био убедљиво најмлађи, са само 15 година и девет месеци, Лука Јовић је с четири гола обележио такмичење и наговестио да је скоро две деценије дугом чекању на голгетера рођеног на „Маракани“ дошао крај. Прототип модерног нападача није лансиран из Звезде још од појаве Друлића и Пантелића, у време када се Лука није ни родио.

- Тренирам од пете године. Лјубав према фудбалу и Црвеној звезди наследио сам од оца, који ме је у Лозници научио првим корацима и довео у Београд да тренирам у Школи фудбала Коњарник. Тамо ме је видео Тома Милићевић и позвао да дођем на пробу на „Маракану“. Тако је све почело, прикључен сам старијој генерацији, а он ми је био и први тренер у Звезди - сећа се почетка Јовић.

Од најситнијег у „класи“ израстао је у понос Звездине школе, радећи с тренерима Ђурићем, Живковићем, Младеновићем, данас са Каплановићем и Максимовићем. Игра за омладинце, по потреби и за кадете, а пролетос је осетио амбијент првог тима и потписао професионални уговор.

- Другар ми је у седам ујутро јавио да нас је Са Пинто позвао за први тим. Тренинг је био у десет, али ја сам се одмах спаковао и кренуо на стадион. Имао сам трему, тренутак када сам ушао у свлачионицу никад нећу заборавити. Само сам помислио који су све асови били ту и пожелео да што пре добијем своје место.

Они који гледају Звездине млађе селекције за Луку кажу да је пред голом „кобра“ попут Дарка Панчева...

- Гледао сам снимке свих утакмица из сезоне када је Звезда освојила Куп шампиона и светску титулу. Панчева сам посебно гледао и од старијих слушао какав је играч био. Волео бих да једном будем као он и да за Звезду учиним макар део онога што је Панчев урадио.

Од нападача које је уживо гледао, Лука издваја Јестровића, Жигића и Пантелића...

- Поред тога што је добар играч, Марко има и баш добру фризуру - с осмехом Лука објашњава због кога „фура“ дугу косу.

Ипак, фудбалски узор му је ас Монака...

- Највише ми се свиђа Радамел Фалкао. Прави је центарфор, игра левом, десном, главом... Сваку шансу користи, фантастичан је. Волео бих да будем бар приближно као он.

Јовић је у породичном окружењу научен скромности и објашњава да су га мајка и отац научили да ни за чим у животу не треба трчати, па ни за новцем.

- Волео бих да оставим траг у Звезди, па тек онда да одем негде. Нећу да одјурим за парама, оне ми нису најбитније у животу. И моји родитељи тако размишљају и сигрно нећу као многи у последње време прерано да одем. Лакше је крчити пут кроз Србију него у иностранству, многи су играчки пропали кад су премлади отишли.

Лука изнад свега жели да Звезда преузме превласт од Партизана и сматра да можда баш у Звездиној младости лежи спас...

- Мислим да ми који долазимо можемо да вратимо славне дане на „Маракану“ или бар да почнемо с тим. Имамо супер играче од 1995. до 1997. годишта, Грујића, па Живковића, Јакшића, Стојановића, Ристића, Брајовића... Има нас доста који у скоријој будућности можемо да постанемо првотимци и пружимо Звезди много - каже Лука Јовић, бисер којег на „Маракани“ морају сачувати.н

МАЈСТОР ШПОЛЈАРИЋ
ЛУКА је прави бомбардер, шутира с обе ноге, доминира у скок игри и сматра да је Премијер лига баш по његовој мери. Поноси се титулом у пионирској конкуренцији из 2011, а посебно издваја играње за репрезентацију, с којом жели да оде на ЕП.
- Стандардан сам од почетка код селектора Николића и волео бих да останем. Најбоље се слажем с Каришићем из Рада, Зличићем из Војводине и Главчићем из Партизана. Али посебно бих издвојио Матију Шпољарића из Атлетика. Он је невероватан офанзивни везни, такав играч треба свакој екипи - каже Јовић.

ЛИЧНА КАРТА
Име и презиме: Лука Јовић
Рођен: 23. 12. 1997.
Висина: 178 цм
Позиција у тиму: нападач
Клуб: Црвена звезда
Репрезентација: Србија до 17 година