Њене бритке и понекад опасне речи секу "попут жилета". Хрватска списатељица Ведрана Рудан се још једном осврнула на сутиацију у којој смо се нашли због пандемије короне. Њени ставови ће се сасвим сигурно препричавати јер је Рудан опет "одвезала језик" и рекла свету да је црква у Хрватској најгора творивина која та земља има, колико нама управљају наши господари, и како нам се планета земља свети за све што смо јој урадили.

Преносимо део интервјуа који је Ведрана дала за хрватски лист "Вечерњи лист".

* У вашој недавно објављеној аутобиографији “Плес око сунца” оголили сте се до краја. Како се осећате у властитој кожи и што видите кад се осврнете 70 година унатраг?


- Живим од данас до сутра као и огромна већина Хрватица и Хрвата. Не осврћем се. Више гледам у будућност него у прошлост и негде у дубини срца надам се да је нећу дочекати. Престара сам за улажење у клинч с потпуно новим животом који нас чека.

* Шта је најважније што сте научили на путу који сте прешли од продавачице сладоледа на риви до најчитаније списатељице у региону?

- С короном сам спознала да у 70 година живота нисам научила оно што данас знам. Око мене живи много више добрих људи него што сам мислила. Сви ови људи који нам радећи дању и ноћу помажу да преживимо потпуно су ме променили. Живим најсрећније тренутке у животу. Спознала сам да Доброта постоји. Немам речи којима бих могла описати захвалност коју осећам према лекарима, медицинским сестрама, људима који раде на касама маркета, возачима камиона, полицији, учитељима и учитељицама, поштарицама и поштарима и, нека ми Бог опрости грехе моје, неким политичарима. Хвала ти, короно, због тебе ћу умрети у миру.

* Може ли се живети и преживети у доба короне?
- Изолација ми не пада тешко јер нисам друштвена особа. Муж и ја живимо у кући, имамо врт, дјеца нам доносе намирнице, држимо „размак“, чујемо се с пријатељима, слушамо музику, читамо, кувамо. Нека траје колико мора. Без обзира на то што стручњаци тврде да смо муж и ја најрањивија група, боли нас што знамо да су то ипак млади. Они ће ово прежиети, а онда ће морати крочити у један сасвим другачији свет.

*Живите у близини Италије која свакодневно броји мртве у стотинама.

- Имам пријатеље у Италији, чујемо се свакодневно. Оно што се догађа Италији је страшно. Сви осуђују Италијане који су за све „сами криви“ јер се не држе правила. Је ли то баш тако? Читав свет је на коленима иако сада читамо да је овај сценаријо Бил Гејтс давно најавио. Коме? Зашто паметни Гејтс, један од владара света, није претњу објаснио онима који троше стотине милијарди долара на оружје и убијање? Он се с њима свакодневно дружи. Да су он и његови пријатељи уложили мали део огромне лове којом располажу у развој медицине, здравствено осигурање свима, а не само њима, изградњу болница, лабораторија, рат с короном био би успешнији. За смак света ја, знам да нисам битна, оптужујем наше господаре, има их десетак, који су могли спасити свет, али им је већи изазов био уништити га. Из похлепе, због бахатости и глупости. Жао ми је што њих у њиховим раскошним изолацијама корона неће дохватити. Или можда ипак хоће? Наравно да хоће. Корона једнако воли све људе.

* Корона, а последњих дана и потрес на загребачком подручју, у људима изазивају паничне реакције попут прекомерног куповања тоалетног папира или пак јуришања на бензинске пумпе у километарским колонама.

- Не знам је ли икад ито дефинирао што је то „нормално“, што „ирационално“? Мислим да је нормално да, кад ти се кров руши на главу, побегнеш из куће. Мислим да је нормално из Загреба који се тресе побећи некамо где је „сигурно“. Од људи који избезумљено с децом беже од потреса очекивати да ће бити „паметни“ јер ће их на убити убити корона је сулудо. Загрепчани су се нашли у страшној ситуацији. Морали су бирати између две смрти. Да, од Загрепчана је било превише тражити „нормалност“.

* Треба ли рушење торња загребачке катедрале и пад крста који се урушио тик до собе кардинала Јосипа Бозанића, урушен свод цркве у Палмотићевој и потпуно уништену цркву у Шестинама доживети као  поруку с небе, својеврсно упозорење безбожницима у Цркви и изван ње?

- Вода је дошла на мој млин. Годинама тврдим да је Црква у Хрвата оно најгоре што имамо. Бешћутна, примитивна, богата, бахата, лицемерна. Чак и ја која не верујем у Бога поздрављам Његов чин. Свим хрватским свешеницима, Бозанићу посебно, послана је порука: љутим се на вас, будите оно што људи од вас очекују, хероји, не злочинци.

* Је ли за вас шашава теза према којој се планет Земља свети за сав људски немар и небригу према себи или пак у њој има истине?

- Нормално је да се свако нападнут брани. Земљи је пукнуо филм. Дуго је и издржала.

* Хоће ли се хрватски народ знати понашати у околностима у којима нема места за усташе и партизане, леве и десне, одласке у Блеибург и Јасеновац, већ само за егзистенцијалну тескобу и страх од смрти?

- Корона је учинила револуцију у глави сваког човек на кугли земаљској ко има коефицијент интелигенције око 95 па на горе. Зашто би Хрвати били посебна? Схватили смо, алелуја, да смо смртни. Надам се да нам је данас јасније да је спас у ширењу мира и добра и да се оружјем, мржњом и убијањем не стиже у царство небеско. Невидљива капљица коју можеш удахнути чекајући у реду за брашно охладит ће те од саме помисли да кренеш у лов на четнике или усташе. Корона је више учинила за мир на овим нашим просторима него сви професионални миротворци. Ето, Београђани су аплаузом са својих балкона послали љубав Загрепчанима. Може ли племенитије?

* Страхујете ли од периода који ће наступити када наука сузбије вирус?

- Можда нас је корона научила да није у шолдима све? Да су нам сви људи заиста браћа с којом се морамо борити за неки нови поглед на срећу. Хоће ли ово схватити оних десетак злочинаца који мисле да владају Куглом, кључни је проблем. Ако су они схватили да смрт може и њих додирнути, да је улагање у оружје и уништавање Земље колективни самоубилачки чин, онда има наде за све нас. Ако они који одлучују о нашој судбини не промене мишљење, ускоро ће Земљом гмизати нека друга бића.