МОЛЕЋИ се за братску слогу, мир и љубав, ми те молитве износимо из храмова на улице црногорских градова призивајући све људе да дођу у литије и да, кроз њих, Црна Гора постане једна велика породица. Свети Василије је започео ове наше литије. Ми само за њим идемо, никога не слушајући, следећи само њега који нас води путем Богочовјека Христа Верни.


Овако је сабрани верни народ у до сада најбројнијој литији, пред Саборним храмом благословио и поздравио протојереј Никола Пејовић који је казао да ''као што је дом и срце Светог Василија отворено за сваког човека, тако су и ова наша сабрања отворена за сваког оног коме је правда, истина мир и братска слога и љубав на првом месту''.


- Ове литије су прилика да позовемо све да Црна Гора буде држава свих нас и једна велика породица, у којој различитости нећемо гледати као мане већ као врлине и богатство, поручио је отац Никола.


Литију су предводили архимандрити: игуман дечански Сава и игуман Тимотеј, а њој су били и ходочасници који су пре 12 дана кренули од Храма Светог Саве из Београда- Огњен Мараш и Милош Ајковић из Зете, којима су се касније придружили Александар Бабић (40) из Пријепоља и Мирослав Антић (51), Кристијан Којичић, Горан Пајовић и Драган Ајковић. Они су прешли су 500 км братске љубави од Београда до Подгорице.


Понос свога рода Велибор Петрић, Марко Барјактаревић из Берана и Немања Вучковић из Зете стигли су пјешке од Цркве Свете Тројице у Будви да подрже и дочекају браћу уз Београда. Ништа мањи није ни подвиг Илије, Бобане и Данила из Никшића, Бијелог Поља и Берана који су рано јутрос започели крсни ход кренувши из Никшића. Из Херцег Новог су стигли пјшке Александар Самарџић, Драгољуб Ковачевић, Александар Падров и Радош Рубежић и породица Радомировић. Средњошколци из Подгорице Борис Кажић, Новица Ђикановић, Антоније Кнежевић, Данило Павићевић и Јован Ражнатовић, а придружили су им се Лука Поповић и Лазар Барац, упутили су се пешке у Острог и назад.



МАСОВНА ЛИТИЈА ПОРЕД ПИВСКОГ ЈЕЗЕРА


Никада масовнија литија на обалама Пивског језера. Верни народ поново је мирним протестом у литији изразио немирење са доношењем спорног Закона о слободи вероисповести, чије се повлачење тражи, упркос тврдокорном ставу црногорских главара да остају при томе.

После литије одржан је молебан у Пивском манастиру Посвећен је Успењу Богородичином, ктирора Саватаија Соколовића-Руђића...



БОКА КОТОРСКА - ВЕРНИЦИ СВИХ УЗРАСТА


На приморју у Боки Которској такође молитвена и крсноходна атмосфера. Литије које чине верници свих узраста су кренуле из Леденица, Драгошевог села, Ораховца, Костањице и Мориња ка Рисну, где молебан у Цркви Светог Петра и Павла служи архиепсикоп цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије, после чега је кренула литија улицама града.




НИКШИЋ - ПРЕКО 30 ХИЉАДА ЉУДИ


Преко 35.000 верника на величанственој литији у Никшићу послало је поруку режиму да не да светиње, опирући се на тај начин спорном Закону о слободи вероисповести. Након молебана у Саборном храму Светог Василија Острошког река благословеног народа упутила се градским улицама до Трга слободе, где се верном народу обрати протојереј Михаило Чиквин из Пољске православне цркве.

- Не дамо светиње! Идите даље! Цео свет вас гледа, јер се овде дешавцају чудне ствари преко којих се можда решава судбина целог света. Нема чега да се плашите –иза вас је истина, православни и хришћански свет, предводи вас Свети Василије Острошки, а изнад свих нас је довар Бог. Док сам ишао улицама овог дивног града посматрао сам озарена лица људи у чијим очима нисам видео страх, већ одлучност и мудрост, казао је отац Михаило.


Свештених Миодраг Тодоровић казао је да Црна Гора није изгубила светост.

-Има ли шта лепше од човека који се храни светињом. Христ нам је донео светост и њоме се хранимо. Како онда да је дамо, а да не угнемо. Не дамо светиње!, поучио је отац Миодраг.







ОФИЦИР ВОЈСКЕ ЦГ НА ЛИТИЈИ У ПОДГОРИЦИ


На литији у Подгорици официр Војске Црне Горе Здравко Касалица. Пре неколико дана поздравио је верни народ и пошао на крсни ход улицама Подгорице.



БУДВА НЕ ДА СВЕТИЊЕ НИ ПО КОЈУ ЦЕНУ


Будва брани светиње. Не да их ни по коју цену. Потомци оних који су их подизаливековима бранили, не дају незнавенимада газдују задужбинама светитеља, као што су газдовали народном имовином коју су проћердали, порука је са последњег окупљаања готово 10.000 хиљада Будвана, пристиглихса разних страна.


Грнбљани, Маини, Црмничани, казали су још једном одлучно НЕ, онима који уз помоћ спорног Закона о слободи вероисповести покушавају спровести насиље над једини канонски признатом православномцрквом у Црној Гори -СПЦ, њеним светињама и вери православној.







ТЕОДОСИЈЕ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ: СВЕТИЊЕ СУ НАС САЧУВАЛЕ


Еписикопрашко призренски Теодосије у Бијелом Пољу истакао је вечерас да су наши свети владари, архиепоскопи, патријарси, знали су шта може сачувати биће нашег народа.


Зато су подигнутиСтуденица, Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Острог, Цетињски манастир и многе наше светиње посијане по свим српским земљама. Они су знали да једино светиње могу сачувати душу нашега народа и у најтежим временима, у ропству, страдању, а ево и ово наше време, како у нашим Крајинама, Славојнији, БиХ, на КиМ, чега смо се држали ако не светиња.


Светиње су нас сачувале и ми зато где год данас да живимо наше светиње не дамо другима“, поручио је владика рашко призрекси и ксовско-меохијски Теодосије.


СВЕЋАМА РАСВЕТЉАВАМО ВЕЧНОСТ СВИМ ЗЕМЉАМА СРПСКИМ


Нико више не покушава да преброји колико је учесника у све многољуднијим херцегновским литијама које су се и вечерас са свих страна окупиле пред манастиром Савина где је окупљене поздравио парох луштички Никола Урдешић, захваливши посебно председницима Херцег Новог и Требиња, Стевану Катићу и Мирку Ћурчићу.


Потом је игуман манастира Савина отац Макарије поручио да се душа коју има Херцег Нови све више отвара, да верује да ће дати Бог да ускоро са нама буде патријарх Иринеј али и да је вечерас симболично први у манастир ушао патријарх Павле. Учесници литије унели су у манастир икону са његовим ликом високу 1,5 а широку метар. Отац Макарије прочитао је и проглас које је написало свештенство у једној парохији близу Београда, као потврду колико је народа са нама и колико сви ходе као једна душа и срце.


-Не идемо у литије само за спас светиња у Црној Гори већ за спас светиња на Косову и Метохији, Даламацији, Републици Српској, БиХ, за све наше светиње, казивао је игуман Макарије.


-Не идемо да заштитимо светињу, само зидове, него светињу живота. Ми се у том крсном ходу молимо за рађање деце, и то је светиња, за склапање црквених бракове, и то је светиња, за заштиту наших домова, и то је светиња, за учвршћивање пријатељстава и кумстава и за проналажење нових, и то је светиња...Не дамо децу, не дамо бракове, не дамо кумове, не дамо пријатеље, веру, љубав и наду.



Отац Дарко Ђого, професор Богословског факултета у Фочи започео је беседу причом о томе да ниједне године, укључујући и ратне није било да није дошао у Херцег Нови, да душу одморим. Да путујем од своје једне ка другој својој кући. Потом је уследила снажна и нежна прича о цвећу.


- Колико год косили херцеговачки јоргован, херцегновску мимозу, гњечили косовске божуре, они расцветају и миришу. То су наши освећени, молитвама светосавским натопљени цветови рајски. Није то цвеће као било које друго, није то човек засадио, већ Бог, свете краљице сузама заливале, а косовски мученици бранили и крвљу својом натопили и одбранили. То цвеће се никада и никако угазити не може!



Према Ђоговом казивању невероватно је да неко 2020 гласа да једна светиња није више Савина него његова.


-Не можемо се ми договорити чија је ово светиња када јој име само каже да је Савина. Чија је црква којој припадамо – Савина. Чија је вековима – Савина.То Савина то није само име, то је исповедање, наш пут којим смо ишли и којим ће ова деца после нас ићи. Зато, када год дођемо овде, ми већ исповедамо нашу вјеру. Не можемо се договорити чија је Савина јер то није ни само биро нити било који спортски центар да се око тога човек може нагађати. Трговине са Богом нема, рекао је Ђого.


Када се окупимо у литији, наставио је Ђого сви ми тражимо човека у другом и хвала Богу налазимо га.



-Погледајте колико се људи и браће међусобно пронашло.Та свећа коју носимо нам расветљава пут, зато јер смо се упутили ка Царству небескоме. У суштини сваке светиње јесте да доноси оно вечито,доноси оно што дете упије уз мајчино млеко, уз мајчин матерњи језик, све што смо дужни да предамо другима. Све је то светиња. Ови наши ходови, кроз читаву Светосавску земљу јесу освећење и свако ко види било шта друго у њима тај у мраку ходи, а ми му кажемо – Брате, узми свећу, придружи се, можда ће и теби та свећа разагнати мрак и можда видиш оно светло које светли кроз векове. Оно ће наставити да светли кроз векове и када нас не буде, кад наша деца буду рекла – наши су оци они који су на литијама разгонили мрак, који су свећама расвЕтљавали Црној Гори и свим земљама српским, рекао је Ђого и позвао да се наставе крсни ходови.


- Не може ниједан физички умор да спречи човјека чија душа пева, а душа наша зна да ово још мало помрчине јесте последњи мрак који гледамо. Близу је зора браћо! Не дамо светиње, казао је Ђого и истог трена добио као из једног грла одговор „Не дамо!".





РЕКОРДНА ЛИТИЈА У БАРУ: НЕЋЕМО СЕ ПРИКЛОНИТИ СИЛИ


Бар - Скоро два месеца грађани у Црној Гори мирним и достојанственим литијама изражавају протест због спорног Закона о слободи вероисповести.


Протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намесник барски казао је да се у недељу вече испред Саборног храма Светог Јована Владимира окупио, до сада рекордан брог грађана. Незапамћено дуга колона грађана прошла је у литији кроз центар Бара, уз духовну музику и поклич “Не дамо светиње”.


Литију Бару у недељу вече предводио је протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани који је казао да је за њега учешће у литији у Бару привилегија.



-Шта је Црногорац, шта је Србин без Пећке патријаршије. Без Дечана, али и без Острога. Без великих светиња које имамо у Црној Гори. Човек може свашта да истрпи. Хришћани на крају крајева су позвани на трпљење. Треба да имако разумевања и љубави за своју браћу и онда када они не знају шта раде. Када изгубе разум. Али постоји једна граница, а та граница је наше хришћанско достојанство - наша вера, казао је протосинђел Андреј додајући “Још увек у Црној Гори постоји хришћанско достојанство”.


- Да, постоје људи који ће одговорно и благоразумно без жеље да се иком нанесе зло, да устану и да кажу- ово не може. Не можете нам узети душу, не можете нас претворити у нешто што нисмо - шта ви хоћете да ми будемо. Једини начин да се човек томе успешно супростави је овакав начин, са достојанством, храбро, одлучно, али и са љубаљу са отвореним загрљајем и са жељом да сви на крају ипак једно будемо. Морам рећи да сам се раније питао о сврсисходности ових литија. Оне су настале у 4.веку. Вероватно сада то разумем, из сличних разлога. Када је требало достојанствено, одлучно, одговорно с љубаљу показати да хришћана има и да се нећемо приклонити сили, тада паганској, а и сада не мање паганској него тада, казао је протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани.



У литији је према процени организатора било преко 12.000 грађана, а према процени полиције у литији је учествовало око 3.500 грађана.


Пре литије у Саборном храму Светог Јована Владимира одржан је молебан за одбрану светиња.


Следећа литија биће одржана у четвртак када се навршава два месеца од када грађани мирним литијама изражавају протест због спорног Закона о слободи вероисповести који је усвојен у ноћи између 26.и 27.децембра 2019.



ПЉЕВЉАЦИ ОДЛУЧНИ И СВЕ БРОЈНИЈИ У ОДБРАНИ СВЕТИЊА



ПЉЕВЉА - Дижући свој глас против неправде оличене у Закону о слободи вероисповести народ Пљеваља се сабрао и вечерас пред храмом заштитнице овог града – Преподобне мати Параскеве, да у молитвеној литији искаже свој протест против покушаја отимања светиња.


Литија, предвођена епископом милешевским Атанасијем, пошла је из храма након одслуженог Молебана улицама града, заставши у централној градској улици где окупљеним обратила, између осталих, Пљевљак Раде Грујичић асистент на Машинском факултету у Подгорици.


Он је казао да су доносиоцима овог срамног закона намере биле часне они би се макар преиспитали, након оволиког отпора народа.


- Међутим, толико су огрезли у својој сујети да неће ни да се усуде да помисле да су се они на неки начин огрешили.


Не размеју да ми нисмо вођени било каквим интерсом већ истинском духовном потребом да сачувамо своје светиње, чувајући не само објекте већ и лик Божији у објектиума и у нама самима. Народ се пробудио, народ је свестан ситуације и у задњи час је спреман да исправи своје грешке. Све ово ће се окончати божијом победом и победом цркве божије а наша је само обавеза да у овој борби останемо истрајни и свесни да смо на правој страни –казао јуе Грујичић додајући да видећи да нас прогоне нама је јасно да смо на правој страни и да на правој страни треба да истрајемо.



Груичић је казао да се заборавља да је Црна Гора земља са највећим бројем светиња пропорцијално својој велчини.


- Ми на овај начин литијама не чинимо ову земљу светом већ смо ми ти који су имали прави благиослов и праву част да биду рођени у светој земљи. Ми смо браћо и сестре дозволили себи да затворимо врата за наше истинске пријатеље и браћу из региона сиром отварајући врата показаним и доказаним нашим непријатељима-закључио је Груичић.


Више хиљада људи са одушевљењм је поздравило ходочаснике који су се данас из суседног града Чајнича-Република Српска, запутило пешице у најсевернији град Црне Горе, а при том су били враћени са границе Црне Горе од стране црногорске полиције.

Њих је црногорска полиција под пуном опремом, панцирима, шлемовима дочекала на граници не дозволивши им да уђу у Црну Гору.



Већина литија у Пљевљима има своје јунаке. Вечерас су то били тројица младих момака из Србије из Прибоја, која су се прошле ноћи запутила пешке из свог града у Пљевља како би пружили подршку браћи у Црној Гори али и како би повезали два града која припадају једној Милешевској епархији.


Исидор и Срђан Новаковић и Стефан Јеремић су кренули из Прибоја у ноћи између суботе и недеље да би се након 67 пређених километара придружили литији у Пљевљима.



СВИЋЕ ЗОРА ДАНИЛОВГРАДУ, СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ!


Ово је био слоган мирне, достијнствене литије, никада масовније у Даниловграду.


Литују је предводио протојереј-ставрофор др Борис Брајовић који је сабранима поручио је дошао тренутак духовне обнове, у којем човјек треба да буде човек, а не да глуми човека.


-То је истинско васпитање које можемо својој деци и сваком младом бићу показати, да смо заједно, да не само да смо способни за љубав већ да можемо да волимо, да своју вољену особу помазимо, пољубимо, загрлимо, да своју децу заједно држимо за руке и да са њима све делимо, као што то радимо овде на нашим литијама. Ми знамо зашто смо овдје где смо и шта нас чека на крају наше улице и литије, казао је др НБрајовић.


Чека нас као на крају сваке наше улице Трг на коме ћемо се окупити у новој Црној Гори као народ Божји. И зато им кажемо: Не дамо светиње и Бог је с нама. А Бог ће све уредити, онако како се они не могу надати и то врло брзо. Нећемо напустити наше улице, јер ако их напустимо изгубићемо и наше домове и нашу дјецу, и нећемо се имати гдје вратити. Ми немамо избора осим онога који нам је Бог одредио, да смо заједно и да морамо добити ову битку“, поручио је на крају свог обраћања отац Борис.