Само Божије чудо могло је да окупи оволики народ, за своје светиње, оценио је ђакон Урош Стојановић из цркве Покрова пресвете Богородице у Београду који је беседио на молебану за очување светиња у цркви Вазнесења Господњег на Топлој.

- Ниједан човек не може да окупи оволики број људи, ниједан повод, али као што народ каже „без невоље нема богомоље“. Где год да је, наш народ се окупља и пружа подршку, а политичарима који желе да унесу раздор и поделе, нека им је Богом просто. Један смо народ били и увек ћемо бити, рекао је ђакон Стојановић.

Отац Игор Балабан, говорио је пред храмом који је био одредиште вечерашње литије, пред храмом Светог архангела Михаила у Старом граду.

-Светиње се не дају никоме. Светиње су онога који је једини свет, Господ Бог наш. Кажу ових дана држава је наша светиња. Држава је ту да се поштује и ми то радимо, али није светиња. Колико је држава прешло преко цркве на Топлој и ове на Белависти? Замислите да је свака која је газила овуда, тражила да то постане њено!? Не би било ничега, ни ове, ни цркве на Топлој, ни других цркава. Бројне су државе биле окупаторске, непријатељске али ниједна није тражила наше цркве. Сад, када имамо нашу државу, у којој смо ваљда сви свак на своме, за коју су наши дедови проливали крв, да дочекамо да нам одузима цркве!? Не дамо светиње!, поручио је отац Балабан, кога су присутни громко поздравили узвикујући исту поруку у један глас.


Балабан је подсетио И на недавну изјаву официра који је казао да војници не треба да иду на литије и да је то забрањено јер се на литијама говори против државе.

- А ми све што радимо, радимо за државу. Нисмо ваљда, како рече неко, лудаци па да не волимо државу у којој живимо и у којој живе наша деца. Каква бисмо врста болесника били да желимо зло овој земљи по којој ходимо. Заборављају они шта је црква, а можда никада нису ни знали. Можда тај официр слави Светог Димитрија или Светог Ђорђа, а Свети Димитрије и Свети Ђорђе су били часни војници, и бранили су тадашњу државу до тренутка када им је неко рекао „бирај – Христа или службу, Христа или државу. Шта је за
тебе светиња?“ Њихов одговор је био „Свака част држави и власти, али поклоњење и срце моје и душа припада само једноме!“ Не може црква да служи ниједној држави, ни овој којој је седиште у Подгорици ни оној са седиштем у Београду, ни оној са седиштем у Москви, Вашингтону било где у свету. Није црква ту, она нас издиже и води до једине отаџбине, а то је небески Јерусалим, поручио је отац Балабан.

Уследила је порука: Не дамо светиње јер не можемо да дамо срце из груди. Није братски, да ми тражиш да ти дам срце, убићеш ме! казао је Балабан И потом коментарисао шта стоји иза закона о слободи вероисповести.

-Председник је врло јасно рекао да је његов циљ да буде таква и таква црква у Црној Гори, а ми га питамо је ли то његов посао? Пре 800 година дошао је један младић чији је отац рођен на Рибници, пошао на Свету Гору оставио нама ову цркву и не треба нам нико да прави нову. Каже, неће нико истеривати свештенсво из цркве, а према том закону владин службеник може да каже ко ће, како и када том имовином да располаже. Немамо разлога да верујемо ће бити добронамерни. Није ово ствар поверења већ закона, а овај
закон, очигледно је не одговара свима, већ мањини, казао је отац Балабан.

Песникиња Бранка Денда говорила је своје стихове И поручила “немамо куд назад, то није претња него обећање.

„Свака молитва је велика пред Господом и стуб је од земље до небеса, а на таквим темељима и стубовима стоји наша мајка црква И стоји православље“, била је порука Луке Цицмила који је потом чествовао И у уметничком програм са децом из Херцег Новог И гостима из Београда Јованом и Маријом Плеша и солисткињом Светланом Бубања.