Код Берана прослављен Дан државности Србије: Васојевићи славе Сретење

Новости Онлине/ М. С.

16. 02. 2020. у 13:07

Код Берана прослављен Дан државности Србије: Васојевићи славе Сретење
У организацији Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине прослављен је Дан државности Србије-Сретење
У организацији Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине прослављен је Дан државности Србије-Сретење.

Делегација је посетила споменик Поличанима и српским војницима који су овде 1915.године умрли приликом повлачења српске војске. О овом догађају је после запаљених свећа код споменика говорио Горан Киковић,српски историчар у Црној Гори и председник СНО Васојевића и Лимске долине, који је истакао да је пре два дана делегација Српске народне одбране присуствовала пријема у Никшићу поводом Дана државности Србије на позив амбасадора Владимира Божовића.

 -Данас смо овде на кршној Полици код споменика Поличанима и српским војницима који су овде 1915.године умрли приликом повлачења српске војске. Овај споменик је подигнут 1998.године.Уважена браћо данас је велики празник. Србија данас слави Сретење – дан државности која је баш 15. фебруара обликована на два начина – Првим српским устанком 1804. године којега је подигао Вожд Карађорђе Петровић у Орашцу и првим Уставом Књажевства Србије 1835. године, тада једним од најдемократскијих у Европи, казао је Киковић, подсећајући на одјек Првог српског устанка на простор области Васојевића и Полимља.

-После боја на Лопатама, васојевићки простор је и у наредних педесетак година био стално нападан, разаран и покораван од стране Турака, нарочито жупнија места у долини Лима и горњег тока реке Таре. Почетком 19. века Васојевићи су се опет одметнули од Турака, и организовано у сарадњи са српским устаницима почели да воде учестале борбе за ослобођење. Тако, у боју на Суводолу код Сјенице 1809. године, Брђани, међу којима су били најбројнији Васојевићи, у садејству са Карађорђевим устаницима (било их је око 700), до ногу су потукли Турке.

За овај подвиг васојевићки прваци и остали Брђани су на Видовдан те године добили више барјака од Карађорђевих устаника, које су надаље чували и носили у бојевима све до коначног ослобођења од Турака и припајања Црној Гори (1857). Како пише Томаш Катанић, Васојевићи (историјска збивања),барјаке су, по овлашћењу Карађорђа устаницима делили његове војводе: Чолак Анта Симоновић, Хаџи Продан Глигоријевић и Рака Љевајац. Од Васојевића барјаке су добили: Милош Вешовић из Лијеве Ријеке, Радослав Вулевић из Трешњева, Ново Драговић, Величко Томашевић из Лушца, Алекса Краговић из Петњика, чији се потомци по барјаку прозваше Барјактаровићи, Перко Пешић из Лубинца, ЗАрије Чукић из Трешњева и један Лабан, предак Угреновића из Грачанице чије име није забелжено. Према писњу Миомира Дашића барјак су добили и Грујићи из Шекулара. Подела барјака Васојевићима и осталим Брђанима вршена је на масовном и свечаном скупу у Краљштици гдје се било окупило ''мало и велико, старо и младо'' који су хтели да виде своје војводе и чују њихову реч. Говори војводâ и диоба барјакâ били су пропраћени великим народним весељем и пуцњавом из пушака. Нешто касније, са напредовањем устаничког покрета, развијен је и пободен један барјак на самом извору Лима поред Плавског језера, јер је Карађорђе имао намеру да ослободи и Плав и Гусиње, али га је у томе спречила погоршана ситуација у Србији, те је под хитно морао да се врати. Постоје озбиљни историјски извори који тврде да су се тада Васојевићи припојили Србији, казао је Киковић.


Ми из Удружења окупљених око Српске народне одбране поштујемо овај дан и због овога што сам рекао на крају да смо се ујединили 1809.са Србијом, међутим историјске околности нам нису ишле на руку и касније ћемо се 1912.припојити Црној Гори којој и данас припадамо. Сретно нам Сретење, закључио је Киковић.
                          

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације