Затворио се животни круг професора српског језика Светозара Ћираковића кога је црногорски режим протерао на другој страни Проклетија, земљи Албанији, где се после више од осам деценија након злогласног краља Зогуа слободно предаје српски језик.


Никшићки Доситеј просвећивао је друге народе, док су његови ученици у граду под Требјесом збуњено тумарали у магли граматике Аднана Чиргића. Популарни Ћирило, Ћирке, Ћиро сведочио је истину о српском језику од свог Никшића па све до Скадра. Пре два дана напустио је овоземаљски свет у 66. години, испраћен од својих колега, ђака и грађана Никшића на вечни починак у насељу Озринићи.


У дирљивој беседи од угледног професора опростио се Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки.


-Светозар Ћираковић, кад се чује то име и презиме, може се превести -професор и човек. Само се тако могло рећи за нашега Ћира. Срдачни отац, муж, и брат и син. Борац и ратник за свој народ, Цркву веру и свој језик. Рећи то име значи искрени, честити, дубоки и несебични пријатељ кум и брат. Учитељ и просветитељ. Ћирило, као онај што је пресвећивао давно пре десет векова, по њему смо га звали јер је у старе дане отишао да просвећује наш народ код Скадра. Пријатељ, дубина пријатељства и ширина. Није умео другачије. Иди добри човече, сретни се са Господом, нек те твоји преци дочекају радосног као што си увек био, казао је отац Слободан.


Професор Радинко Крулановић, такође, уз пуно емоција говорио је о Ћиркету.


-Опрости професоре мој драги, мој Ћирило, опрости што се данас овако опраштамо. Говорили смо, видимо се, чујемо се, наћемо се код Рашка, да претресамо свет на решето, шалили се са свим и свачим, нарочито са животом и живот се шалио са нама, а ми смо жовели онако како смо знали, а волели онако како други нису могли. Био си фајтер нежног срца. Знао си рећи боље да ме Господ пита: „Зашто си то урадио, него зашто то ниси урадио“, веровао си да ће ти се Господ обрадовати и рећи ти добро дошао зор делијо, витеже српског језика, људино, величино, пријатељу људи, топлино људска. Знам да ће ти се испунити жеља и да кад се суочиш са Творцем да ћеш му јасно одговорити, да си живео као човек, поносито, храбро, гледао да не застидиш никог свог, а ни себе. Знам да ћеш потрчати да га загрлиш, јер твоје руке су биле од загрљаја, а речи од благочестивог сјаја, казао је Крулановић.


У својој узвишеној просветитељској мисији професор Ћираковић је годинама у суседној Албанији, тамошњим Србима и Црногорцима окупљеним под кровом Удружења „Розафа-Морача“ откривао најлепше тајне азбуке реформатора Вука Караџића, као и ремек дела познатих књижевних громада која су настала на српском језику.


РАДОСТ

Дан пре него што ће се упокојити професора Ћира обрадовала је вест да је награђен Светосавском граматом.


-Чули смо се и био је неизмерно срећан. Прва обновљена Светосавска академија у Скадру била је 2009.године и наредних десет заједно смо је припремали. Дешавало се, кад није могао са дотрајалим аутомобилом да пређе албанску границу, то смо он и ја чинили пешке! Професор је заиста био мисионар и просветитељ, каже теолог Александар Вујовић, уредник катихетског програма Радија Светигоре.