Закон о слободи вероисповести, ако би се, не дај Боже, почео спроводити, а неће, просто би поломио Устав Црне Горе на неколико места, да нема те рисанске болнице, која би га закрпила.

Ово је у Котору, након молебана у цркви Светог Николе, казао ректор Цетињске богословије ''Свети Петар цетињски'', протојереј-ставрофор др Гојко Перовић, који је после молебанакроз Стари град предводио литију против спорног Закона.

-Док ми шетамо нема примене Закона. Док ми не станемо где је нама по вољи и срцу, а ми нисмо никакви падобранци у овој земљи већ грађани Црне Горе, да се не пребројавамо и има нас доста, док ми, који дајемо суверенитет овој држави не станемо како се нама свиђа и да цитирам председника Црне Горе, свидело се то коме или не. Закон о слободи вероисповести дели људе, дели хришћане, дели Которане, казао је отац Гојко Перовић..

-Када би се почео примењивати, онда би на једну страну били ми испред ове цркве, а на другу они испред цркве Св. Трипуна, наша браћа католици, а то ни они неће, казао је др Перовић, навевши затим ставове римског папе и секретара Которске бискупије.

-Закон крши Устав кроз одредбе о једнакости свих грађана пред судом, о одвојенисти цркве од државе и ону која говори да су сви закони једнаки и “да не може један закон ударати на други, на онај пре њега написан”. Зато смо и устали. Да нам се не сруши држава у којој живимо. Да и наша деца сутра , кад крену у цркву или у школу, знају што је чије. Макар се овде у овом граду увек знало што је чије. Тако да, нити ћемо са овог пута скретати, нити ћемо се на њему заустављати док се добро не разумемо и не измиримо да никоме једна длака с главе не фали, казао је отац Гојко Перовић који је одбацио све оптужбе да се литијама изазивају немири.

-Па ми смо унели молитву. Од кад су почеле литије смањио се и број кривичних дела. Не зато што смо ми попови неки специјални људи, него је молитва Цркве унела мир међу народ и тако треба и да остане, казао је ставрофор Перовић.
Молитвени ход је истовремено и грађански протест. Протест православних верника, грађана Црне Горе, грађана Котора, против једног насиља и против једног противправног акта, тзв. закона, усвојеног крајем прошле године у Скупштини Црне Горе, којим би требало да се уреде односи између Цркве и државе. Наша Православна црква се и годину пре усвајања закона трудила и молила и вукла за рукав, и што кажу од прага до прага, од врата до врата и Скупштине и Владе и посланика и страних амбасада, да се такав закон не усвоји, јер то није закон, него једна смутња. Молили смо, кумили, тражили, али нико није хтео да нас чује. Данас смо имали прилике да седимо са неким људима из власти који нас питаше што нам је, што толико шетате, чему то води, прави се тензија, гужва… Ми смо рекли шетаћемо најмање онолико колико је прошло времена да нико није хтео да нас чује када се требало договарати. Да Бог да сјутра да се тај закон макне и донесе бољи и ми више овим поводом сигурно шетати нећемо.

У овом ходу кроз Стари град прошли смо поред цркве Св. Трипуна која броји 900 година, цркве Св. Луке од преко 800, цркве Св. Николе која има читав један век и више како се направила. Па погледајте колико се само држава променило и царстава. Само од кад су те цркве, а да не причам зидине Котора. Сваки век је донео по неко царство. Али да ме неко не би схватио погрешно, ми се молимо за благостање и напредак Црне Горе, државе у којој живимо. Међутим, та држава и људи који је воде, ако су паметни, а јесу, требало би само да се окрену и да виде како царства брзо пролазе. Па нека ова земља хиљаду година напредује и плодове рађа, али да се зна, царства пролазе а светиња остаје”, казао је ректор Цетињске богословије.

Истакао је да је Котор град у којем су се одувијек знале “регуле”.

“Она црква Св. Трипуна је под управом епископа из Рима, с којим нисмо у литургијској заједници, али знамо где је, како се зове и што ради. Ова црква и она Св. Луке увек је била, ако не директно, а онда индиректно, под благословом Пећкога патријарха. Тако је и дан данас. Дакле, епископ Рима и пећки патријарх, или ако хоћете цариградски, московски, то су институције које стоје вјековима, а државе се јењају. Што би било од цркава да је свака била у власништву неке државе. Ове зидине знају за регуле, правду, законе… Цивилизација која је изградила овај град и цркве зна за правду и законе. И још тада су људи знали да је немогуће у једно ставити црквену и државну имовину. То је знао и Иван Црнојевић и књаз Никола и Валтазар Богишић, кад је писао Општи имовински законик и јасно као бијели дан раздијелио што је црквена, а што државна имовина”, казао је протојереј-ставрофор Гојко.

У осврту на клип једне политичке партије која афирмативно говори о Закону о слободи вероисповјести, рекао је да је овај акт “усвојен мимо препорука Венецијанске и Европске комисије оје су препоручивале да се не доноси док се сви не договоре”.

“По овом Закону би се светиње преписале на државу, након чега би неки орган одлучивао ко ће да служи, а ко не у том храму”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.


Вечерас је најављено одржавање “велике грбаљске литије” која ће у недјељу 09. фебруара у 15 часова кренути од тзв. Кртољске раскрснице према манастиру Подластва, а коју ће предводити архијерејски намјесник бококоторски, парох которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић и ректор Цетињске богословије, протојереј – ставрофор Гојко Перовић.

За четвртак је најављена литија у Тивту.