НЕГИРАЊЕ злочина негирање је човека и његове људскости, стоји у саопштењу хрватске владе на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Сасвим тачно, с тим да је злочин увек починио човек над другим човеком, а сваки од њих, и жртва и злочинац, имају име и презиме, веру, нацију.

У случају Аушвица злочине су починили Немци, нацисти, над обичним људима, Јеврејима, Русима, Пољацима, а у случају Јасеновца Хрвати, усташе, над Србима, Јеврејима и оним Хрватима који су се супротставили усташком режиму. Ако се у приликама, као што је Дан сећања на жртве Холокауста, не присетимо оних који су највише страдали, онда је и питање има ли уопште смисла подсећати на страхоте Холокауста.

У "оштрој осуди Холокауста, јер је то део културе сећања и залога европске будућности", у саопштењу хрватске владе, када је реч о Јасеновцу, стоји следећа конструкција: "Треба да се присетимо и злогласног усташког логора у којем су убијене хиљаде припадника јеврејског и других народа, као и хрватских антифашиста и демократа." Срби, највеће жртве Јасеновца, сведени су под "други народи", што би било исто као да су на комеморацији за жртве Аушвица у Јерусалиму Руси стрпани у исту категорију "других народа".

Кад је реч о марионетској држави, која се звала НДХ, планови за холокауст над Србима почели су да се реализују чим је Анте Павелић умарширао у Загреб. Из загребачких станова Срби су бацани на улицу, следио је покољ у Глини и другим српским местима, што се завршило масовним одвожењем и ликвидацијом Срба у Јасеновцу.

То је историјска истина, од које се не сме бежати, поготово не када се говори о страхотама Холокауста. Свести Србе као жртве Јасеновца под "друге народе" је фризирање историје, а онда није далеко ни негирање злочина.