ЗАГРЕБ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ОД септембра ове године ученици у Словенији учиће ћирилицу, док се у Хрватској о томе уопште и не говори. Ових је дана продужен рок за упис ученика који у словеначким школама желе да похађају алтернативни предмет учења ћирилице, па родитељи децу могу да пријаве до 1. марта.

- Због неочекивано великог интересовања родитеља и ученика за допунску наставу српског језика и због тога што у неким местима нису уопште били обавештени о том пројекту, продужен је рок за пријаву - кажу у Савезу Срба у Словенији, који је и покренуо ту иницијативу која је резултирала договором министарстава просвете Словеније и Србије за повратак ћирилице у Словенију.

До сада је интересовање за учење српског језика исказало готово 1.000 родитеља, а највеће је у Љубљани.

Истовремено, последњи предлог да се учи ћирилица у Хрватској изрекао је пре коју годину ректор Универзитета др Дамир Борас, а дочекан је са жестоким критикама и од тада то више нико није ни споменуо. Остаје само могућност да се учи у школама где српска деца имају "свој" програм, а ћирилично писмо је за све друге хрватске ученике непознато.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Словенци српске раднике спасли од преваре

Савез Срба Словеније основан је у јуну прошле године и објединио је многе српске организације, а једна од првих инцицијатива била је да се уведе ћирилица у школе. Председник Марко Сладојевић, најављујући кровну организацију Срба у Словенији, у више наврата је рекао да је циљ очување српског идентитета и чување својих корена, а писмо је због свега тога у првом плану. Идеја да се ћирилица врати у школе није у Словенији изазвала неке посебне реакције, а договор је да се у основним школама уведе као алтернативни предмет.

- Нама је већ дуго времена јасно да деца више уче све могуће језике, па и оне који се ретко користе на овим просторима, а не и свој матерњи. Зато је и кренула иницијатива са ћирилицом - објашњава Сладојевић. - До сада је у Основној школи "Ливада" већ пријављено тридесетак деце, а све је више пријављених и у другим школама.

Марко Сладојевић


Додатна настава српског језика одвијаће се после редовних часова у школама, у форми двочаса једном седмично, а биће формиране две групе, једна за ученике од првог до петог и друга за ученике од шестог до деветог разреда. Ученици неће добијати оцене, а настава ће бити бесплатна. Родитељи могу децу да пријаве и преко интернета, једна пријава да буде испуњена на словеначком, а друга на српском језику.

Односи Словеније и Србије данас су веома коректни, а ћирилица није табу, знају је и многи Словенци. Како сада стоје ствари Срба ће у овој земљи бити још више, јер Словенија тражи раднике, а плате су добре. Многи ће зато долазити у Словенију са породицама, а деца ће имати прилику да уче бар део оног што се учи у школама у Србији. Доћи ће наставници и из Србије, а заинтересовани су и Словенци који знају ћирилицу да убудуће подучавају децу. Сви се надају да то неће бити само иницијатива за једну годину, већ да ће пројект потрајати.

У Хрватској је, нажалост, сасвим друга атмосфера. Ћирилица изазива реакције десничара који спречавају да се на ћириличком писму, што хрватски Устав омогућава, означавају двојезичне табле у местима где су Срби у већини. Образовање припадника српске мањине на свом језику је мукотрпан посао. У протеклих 20 година, уз много муке, у наставу на српском језику и ћириличком писму било је укључено свега 3.000 ученика.

КОПИТАР, ВУК, ЈЕНКО

Да није било Јернеја Копитара, питање је да ли би Вук Караџић успео да наш народни језик учини књижевним. Да није било Даворина Јенка, композитора "Боже правде", не би било ни наше дивне химне. Да није било Михајла Пупина, данас Блед не би био у Словенији, наглашавају у Савезу Срба Словеније.