ЦРНОГОРСКИ туристички центар Будва најразвијенија је општина. То показује нова листа степена развијености црногорских општина према којој се дели новац из Егализационог фонда, а коју је урадило Министарство економије. После Будве следе Тиват и Подгорица.

На основу индекса развијености, који се рачуна за сваку општину на основу више статистичких података, одређује се колико та општина може да добије новца из Егализационог фонда и од преусмеравања прихода од наплате пореза на доходак. Ови приходи посебно неразвијеним општинама побољшавају ионако танак буџет. Само шест општина има индекс изнад 100 и оне немају право на расподелу средстава из Егализационог фонда, док остале имају, а висина зависи од броја становника и прихода од пореза на доходак грађана по становнику.

Тако је 2018. године подељено 35 милиона евра, од чега 26 милиона општинама на северу. Даниловград, Никшић и Цетиње добиле су 8,7 милиона, док је са приморја новац добио једино Улцињ - 700.000. Занимљиво је да Цетиње више нема право на ову врсту прихода. Најмање развијена општина је Петњица, која је из Егализационог фонда добила милион евра, док је својих прихода имала око 650.000. На листи се није нашла најмлађа црногорска општина Тузи, која је до 2018. године била у саставу Подгорице. Међутим, Тузи ће из државне касе добити 1,5 милиона евра на основу преусмеравања прихода.


Прочитајте и:Vređali Miraševog "đakona": Prekršajna prijava protiv tri osobe



Ови подаци треба да забрину надлежне у држави, посебно када је север у питању. На то упозорава и социолог проф. др Срђа Вукадиновић, који каже за "Новости" да је тај део Црне Горе привредно уништен што још више подстиче исељавање становништва.

- Имамо доста празних кућа, нема пољопривреде која би била нуклеус развоја и задржала људе на селу и у градовима. Власт кроз неке спорадичне пројекте покушава да брине о северу, али нема стратешких пројеката који би везали људе за тај део државе - каже Вукадиновић. - Некада су на том простору поједини факултети отварани како би се млади људи везали за то подручје, јер ако оду негде другде да студирају више се неће вратити. У међувремену они су укинути, што је било основно да се задрже млади људи и демографија поправи. Ако се уништава образовни систем, не отварамо никакве погоне, онда људи морају да негде одлазе како би преживели. Путеви најчешће воде ка Подгорици и југу, док из Плава и Гусиња има оних који одлазе у иностранство.

Професор подсећа да један велики број људи са севера лети ради сезонски на приморју и на тај начин обезбеђујe егзистенцију, а добар део њих остаје у новим срединама.

- Због развојних неједнакости север је уништен и тамо немамо готово ниједну привредну институцију која ради и која би могла да буде перспектива младим људима. Нажалост, Влада затвара и оно што је била некаква нада да би млади могли да остану - упозорава Вукадиновић.

ГРАДОВИ "НА ТОЧКОВИМА"

ЦЕТИЊЕ и Никшић су градови "на точковима", јер хиљаде људи свакодневно своју егзистенцију траже у Подгорици. Са уништењем "Обода" и "Бојане", Цетиње фигурира као "фикус град". У њему данас имамо само институције које су више парадне, попут резиденције шефа државе или факултета уметности. Међутим, те институције нису успеле да удахну живот престоници која једва преживљава кроз развојне фондове - каже Срђа Вукадиновић. - Када је реч о Никшићу, некада моћном и великом индустријском центру Црне Горе, тај град је са уништењем "Железаре" почео да пропада.