Познати хрватски новинар, теолог и публициста, Драго Пилсел, поручује да Закон о слободи вероисповести у Црној Гори има дискриминаторски карактер, да је неуставан и нарушава појединачна и колективна права, као и да његовим усвајањем председник Мило Ђукановић изазива нове дубоке поделе у Црној Гори и игра на карту националистичких сукоба.


За Пилсела је кључно да Ђукановић то ради да би мобилисао своје бирачко тело, јачао своју позицију (угрожену страховитом корупцијом) и обезбедио што бољи пласман на педстојећим парламентарним изборима.


"Мени се ово чини кључним: очигледно је да је Мило Ђукановић и овога пута филигрански проценио када треба да усвоји закон. Црногорски председник Законом изазива нове дубоке поделе у Црној Гори и игра на карту националистичких сукоба не би ли мобилизовао своје бирачко тело, јачао своју позицију (угрожену страховитом корупцијом) и обезбедио што бољи пласман на парламентарним изборима", каже Пилсе за интернет п-портал, Српског привредног друштва у Хрватској.


Пилсел истиче да је Ђукановић заправо не схвата да Света Столица гаји озбиље односе са Српском православном црквом а посебно са цариградском патријаршијом гђ је патријарх Вартоломеј јасно рекао да неће признати, како каже, "дружину рашчињеног и екскомуницираног Дедеића, главара тзв. Црногорске православне цркве".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Владика Васељенске патријаршије писао Помпеу: Заштитите хришћане у Црној Гори


Овај истакнути хрватски теолог, новинар и публициста истиче да је усвојени црногорски Закон о слободи вероисповести има дискириминаторски карактер, неуставан је, нарушава појединачна и колективна права, како Српске православне цркве, тако и грађана Црне Горе.


"Као такав, овај чин манипулације религијским осећањима има огроман дестабилизациони потенцијал, нарочито у етнички мешовитим срединама, какве су готово све државе на Балкану. Стога сматрам да овај преседан, потенцијално примењив и у другим државама, прети да постане стални извор тензија и конфликата (исти црногорски сценаријо прети и СПЦ-у на Косову)", навео је Пилсел.


У тексту за П-портал, Пилсел истиче да је анализирао поменути Закон који, према његовим речима, де фацто и де иуре креира правни оквир за национализацију имовине (традиционалних) верских заједница, која је настала заједничким улагањем грађана Црне Горе, пре 1. децембра 1918. године.


А начин на који су ове одредбе формулисане, каже Пилсел, указује на намеру да се оне дискриминаторно примене пре свега на имовину Српске православне цркве.


Усвојеним Законом се директно задире у право својине, које је загарантирано Уставом Црне Горе, као и бројним међународним уговорима и конвенцијама, које је Црна Гора потписала или којима је приступила, укључујући и Еуропску конвенцију о људским правима (члан 1, Протокола 1) и Споразум о стабилизацији и придруживању Еуропској унији”, стоји надаље у реченом апелу. Одредбе Закона које се тичу својине над имовином, тумачи се, “у супротности са тумачењима и ставовима Европског суда за људска права, у вези са случајевима који су се тицали имовине која је настала пре формирања савремених држава. Осим тога, Закон игнорише (или у најмању руку не констатира) и друга права, као што је право одржања, које су верске заједнице стекле вишедеценијским или вишевековним коришћењем имовине”, навео је Пилсел.