Хрватска је земља која ће ускоро “славити” тридесети рођендан. Неки кажу да је још млада, други мисле да би нешто што је одавно пунолетно морало бити довољно зрело.

Што је Хрватска? Хрватска је, откако се родила, криминална организација. Грађани додуше одлазе на биралишта и бирају. Имамо и Сабор и Владу и многе друге институције. Ипак, једино криминал функционише на свим нивоима.

Не постоји ништа у овоме где јесмо што не можеш купити новцем. Место у болници и лудници, радно место и оно на факсу, гробно место, диплому, место у Влади, Сабору, вртићу, државном старачком дому, полицији, суду. Све има своју цену. Грађани овога где живимо то знају, огромна већина од њих, засад најмање милион, отишла је.

Наши политичари који су и родитељи и слика овога нечега што се зове Хрватска су олош. Не мислим их вређати, нисам напаљена, говорим о чињеници. Олош. Нишкористи. Лопине. Криминалци. Неки већи, неки мањи, сви су криминалци без обзира на политички предзнак. Такви су откако имају Хрватску. Из дана у дан мењају се на горе.

Примере не треба с муком тражити. Пада ми на памет бивши премијер који је неким чудом у затвору, али никад неће народу вратити покрадену лову. Градоначелник Загреба, злочинац, сваки нам дан говори о поштењу. Мене је ових дана посебно ујело за срце, никако да постанем имуна на њихове отровне угризе, кад сам прочитала да ће се то смеће возити у новим Аудијима. Једно од чудовишта које гледамо откако смо у овом срању рекло је да он не зна у чему се вози, он нема возачку, не разумие се у аутомобиле, седне у оно што му понуде. Он и не зна што је то Ауди. Је***е!

Не да мораш имати образ ђон да би у овој гњилој рани у којој плутамо тако нешто изрекао у лице бедника који буље у екран, мораш бити невиђено го***, го***, ГО*** да би тако нешто испљунуо из одвратних уста. Лику већ готово тридесет година није проблем седити у Сабору, тамо изговарати пи*******, млатити огромну лову и празну сламу и возити се у Аудију кога сиротиња голе гуз*** крвљу плаћа.

Што може учинити млад, несрећан човек, на оног Сплићанина мислим, кад схвати да се врти у зачараном кругу? Сви су га издали. И родитељи, и центар за социјалну помоћ и полиција и судови и суседи и пријатељи. Схватиш да су лопине умрежене нераскидиво. Мрак ти падне на душу и очи.

Преостаје ти отићи из пакла или шутети, трпети, молити бога да те идућег дана млатну мањом или тањом палицом и тако док те не убију или док сам себе не убијеш. Или можеш узети калашњиков и њиме смакнути оне најближе.

Дечко у Сплиту се зајебо. Смрт дилера које можемо смакнути не може решити наш проблем. Смрт оних које не можемо смакнути решила би наш проблем. Је*** квака 22.

Зато, опустимо се. Хрватици која наступа у Задрузи, нека српска теве пи*****, менструација касни три месеца. Интернет “гори”. “Живот” иде даље.