ДА би се положај запослених у сектору трговине, где је просечна зарада 340 евра, што је за 140 евра мање од просечне плате у Црној Гори, поправио у Привредној комори су оценили да је неопходно да се уведе неопорезиви део зараде или смање порези и доприноси на обрачун плата. То су недавно и препоручили Влади представници Одбора удружења трговине.

- У сектору трговине ради 37.000 људи. Да би се побољшао положај запослених у трговини и увећале зараде, неопходно је да држава усвоји мере, односно умањи издвајања за доприносе и остале намете, јер Црна Гора и даље има највише стопе у региону - прокоментарисао је Јован Лекић, председник Одбора трговине у Привредној комори.

У Влади подсећају да су половином прошле године смањили доприносе на обавезно здравствено осигурање за два одсто. Међутим, према речима Дарка Радуновића, министра финансија, та одлука није дала очекиване резултате.

- Чињеница је да имамо висока оптерећења на рад, да она износе око 41 одсто, или око пет одсто су виша од просека у Европској унији. Ми смо у 2019. смањили терет за послодавца за здравствено осигурање два процента, али исто толико и кризни порез од 1. јануара. Такође, увећана је половином прошле године минимална зарада са 193 на 222 евра. И то је, сматрам, добар тренд - прокоментарисао је министар финансија. - Али из свега тога имали смо врло мале ефекте, изостао је раст плата у Црној Гори. Негде нам се ово загубило, чини ми се код послодаваца. Не оптужујем их, али није дало одраза ни у том делу, а ни у отварању нових радних места и повећању запослености.

Поручио је и то да у будућности када се буду разматрали предлози пословне заједнице око евентуалног смањења оптерећења на зараде морају се укључити активније надлежне инспекције.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Нови инцидент у Црној Гори: Ухапшен адвокат Срђан Љешковић после вербалног сукоба са полицајцем ван дужности

- Неопорезиви део дохотка је један модел. Раније смо имали прогресивно, сада пропорционално опорезивање. Отворени смо да разговарамо о свему, мада ја се плашим, јер раније нисмо добијали резултате из неких одлука због претеривања. Не смемо експериментисати, јер и најмањи проблем, попут пада неке гаранције може нас гурнути у пробијање дефицита. То не би било добро, јер смо најавили међународним финансијским институцијама да ћемо задовољити мастрихтске критеријуме - појаснио је Радуновић.

- Зато, морамо бити опрезни приликом усвајања било које промене, па и оне која би се, евентуално, односила на смањење оптерећења на зараде или увођење неопорезивог дела.

ФИСКАЛНА СТАБИЛНОСТ

ТРЕБАЛО би нагласити да смо створили фискалну стабилност, ставили под контролу јавни дуг, а и буџетски дефицит свели са 5,6 на испод три одсто. То нас обавезује да водимо рачуна о сваком приходу који се слива у буџет - закључио је министар Радуновић.