С јесени, када дозру дуње и регрути и девојке кад се заневесте, како је певао велики црногорски песник Вито Николић, Центар за културу "Ненад Ракочевић" у Мојковцу организује манифестацију по којој је ова средина препозната на мапи културних збивања у окружењу - "Мојковачку филмску јесен".

- То је најзначајнија, кровна манифестација у организацији наше установе и филмска смотра, која је "зашла у пристојне године" - објашњава Љиљана Јокић, директорка Центра за културу.

"Мојковачка филмска јесен", ове године одржана је по 44. пут. Сјајни филмови, богат пропратни програм су карактеристика фестивала, не само ове, већ и минулих година. Ове године су приказани филмови "Ајвар", "Шавови" и "Делиријум тременс", који су практично имали неку врсту премијере у Мојковцу, на једном од најстаријих фестивала, који је као такав и препознат у региону.

- Рецимо, глумац Тихомир Станић је ове године добио награду на фестивалу, али је казао да га је ова част, као и цео фестивал, обавезалa да поново дође и наредних година - истиче Љиљана Јокић. - Овде су гостовали многи глумци, редитељи, филмски радници. Престижно је и наћи се у жирију фестивала, чији је суфинансијер Министарство културе Црне Горе, а од министра Александра Богдановића имамо изузетну подршку да фестивал не само опстане, него постане једна од најзначајнијих манифестација у Црној Гори усмерена на афирмацију филмске уметности.

У плану је да се Мојковац у наредном периоду кандидује да постане филмски центар на северу.

- Трудићемо се да обезбедимо и 3Д технологију, односно синеплекс пројекције. Желимо да се овде долази на филмске пројекције и из других средина са севера Црне Горе - каже Јокић, која истиче да је ове године фестивал имао у пропратном програму једну значајну изложбу - Црногорски филмски плакат, аутора Миомира Матовића, коју је пратила и монографија.

Уз то, приказани су и филмови са еколошким темама, филмови за децу, а било је сусрета и дружења са глумцима, али и ауторима документарних филмова.

- За тих седам дана, колико траје "Мојковачка филмска јесен", трудимо се да Мојковац живи правим филмским животом, тако да није изненaђење ако на улицама града или поред Таре сретнете Војина Ћетковића, Тихомира Станића, Ана Марију Роси и друга звучна имена из света филма... Ове годне је премијер Душко Марковић отворио манифестацију, што није баш уобичајено. Премијер јесте Мојковчанин и човек који се бави културом овога града, а она је изузетно значајна, јер култура је дух једног града - објашњава наша саговорница.

Публика је за 44 године трајања фестивала развила укус и непогрешиво уме да препозна квалитет. Не може се направити селекција онако збрда-здола.

- Покушавамо да заинтересујемо младе за филм. Ове године су млади били наши редовни гости на пројекцијама - прича директорка Јокић, која када говори о културним збивањима у граду не заборавља да помене и традиционалну Смотру рецитатора, Мојковачки ликовни салон - награду "Батрић Баћо Митровић"...

У Мојковцу се својски труде да очувају традицију у сваком погледу, нарочито обичаје. То на посебан начин чини КУД "Весна", које у Мојковцу организује значајну међународну смотру фолклора "Златни ћемер". Смотра је ове године одржана јубиларни, десети пут, уз учешће двадесетак друштава из Црне Горе, Србије, Косова, Македоније, Републике Српске, БиХ, а ове године смо имали у гостима и друштво из Једрена у Турској.

- То је био резултат сарадње Центра за кулутру са турским културним центром и Амбасадом Турске у Подгорици. Окупљамо младе људе који чувају и "деле" нематеријално културно благо. Кулутрно-уметничко друштво окупља више од 200 младих, који покажу сваке године колико су напредовали на традиционалном Васкршњем и Новогодишњем концерту - открива Јокић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мојковац: По моделу преузетом из Швајцарске радницима дели зараду унапред

У жељи да привуче што више младих у своје крило, установа је оформила и "ликовну радионицу", која је прошле године радила од фебруара до јуна, када су млади уметници имали изложбу која је изазвала велику пажњу.

- Магистар Младен Блажевић водио је ту радионицу где су се деца окупљала два пута недељно. Настављамо са тим и убудуће. Последњег петка у месецу окупљамо младе под слоганом "Покажи шта знаш". Они ту свирају, певају, плешу, али, поред младих, то пратимо и ми старији. Желимо да Центар за културу буде свачији дом. Одлично сарађујемо са локалном самоуправом. Увек су ту да нам изађу у сусрет за све наше потребе. На истом смо задатку - закључује Јокић.

ДОКАЗАНА МОЋ БРСКОВА

Ископавања на локалитету Догањица (дубровачки термин - догана-царина), показала су привредну моћ ондашњег Брскова, јер се ту још увек налазе трагови старог рударења. Додуше, изглед града је непознаница, а оригинални изглед насеља са прилазним серпентинама, које су биле видљиве све до педесетих година 20. века, затрпан је великим наносом јаловине, након савремене експлоатације руде. Јаловина је прекрила и једну од цркава познату са цртежа архитекте Вуловича из 1949. године... Археолози претпостављају да се ради о Цркви Свете Марије, као и зидинама које се у локалној традицији везују за остатке Сашке цркве.

Поред страних партнера и Општине Мојковац, о овом пројекту брине и Министарство културе, које је до сада, кроз Програм заштите и очувања културних добара, уложило око 91.000 евра. За ископавања на Догањици издвојено је 20.000 евра.