Црногорско друштво подељено по свим шавовима, а ископани ровови непремостива су препрека за помирење у државном провизоријуму и приватној прћији Мила Ђукановића. Са једне стране су потомци оних ратника и хероја са Мојковца и Фундине, наследници његошевске мисли и идеје, а с друге они који се не одричу шверца цигарета, признања Косова упркос противљењу већине, уласку у НАТО упркос противљењу већине и криминалу као државној стратегији, свега оно што Монтенегро јесте, пише портал Борба.ме


Зато и не чуде медијске акције Агенције за националну безбједност који ових дана, уносе додатну конфузију у редове оних који чврсто стоје на бранику Митрополије. Свесни су њиховог чврстог и непоколебљивог става да је одбране Митрополије последња брана одбране Његоша и Марка Миљанова и вредности које су сачувале овај народ у најтежим историјским моментима. Вирус наводне издаје Београда, који свјесно убризгавају у српски национални корпус у Црној Гори треба да послужи да се оштрица напада са Мила Ђукановића окрене ка званичном Београду. Тако спиноване и реченице извучене из контекста постају мерило независног и истраживачког новинарства, а све то за циљ има уношење додатне конфузије у онако конфузно стање нашег народа. И то, гле чуда, све то се "случајно" дешава баш у судбоносне дане по нашу Митрополију и наш народ. И не отварају они који руководе из удобних фотеља АНБ-а фронт ка Србији и Београду зато што су већи Срби од Александра Вучића или било ког Србина, већ зато што желе да нам свима скрену пажњу са сулудих намера Ђукановића и његове клике.


А поента је, наводи портал борба.ме, да док се ми кољемо између себе, они да провуку Предлог закона о слободи вероисповијести уз што мање противљења и галаме. Да ми, овако деценијски израњавани, по свим питањима, попуцали по свим шавовима, као хијене кидишемо једни на друге, а да они заврше започети посао до краја.


Силина којом Ђукановићеве пудлице кидишу на једину преосталу светлу тачку и место окупљања, а истовремено им трн у оку, Српску православну цркву и српски национални корпус у Црној Гори доказ је да нас има довољно да се одбранимо. Али та одбрана подразумева јединство и хомогенизацију, коју покушавају да нам наруше баш они који спроводе ове сулуде науме све ове деценије. Зато не наседајмо на полуинформације и спинове оних који су нам се доказали милион пута као непријатељи. Довољно је само погледати са којих медијских адреса крећу отровни антисрпски вируси да се убризгавају, и све ће вам бити и више него јасно. Јер Прва и Друга фамилија једнако мисле и о нама и о Митрополији и о Београду. Неће бити да су другофамилијаши већи Срби од нас самих и да нам "отварају" очи за наше добро већ за њихов заједнички циљ са првофамилијашима. Зато пре него кренемо да се тучемо између себе добро погледајмо ко нам уности коску раздора и за које циљеве.


Покушај отимања храмова и наметања парарелигије, а све у духу лажне монтенегринске државности, најбоље су објаснили тамошњи сатиричари: након што је режим покрао све што је на земљи доступно, сада покушавају да украду и оно небеско, имајући у виду клептоманску им нарав, а недостатак доступних ресурса на тлу.


У вртлогу лудила и безакоња, најмање што нам треба јесте међусобни српски напади и обрачуни. Одбрана светиња и Митрополије црногорско-приморске нема алтернативу и не може, онима који бране оно најсветије од сулудих јуришника ДПС-а, бити већи непријатељ било ко од онога који предводи ту сумануту безбожничку групу јуришлија. Хајде да се обранимо и од ДПС-а и од спинова АНБ-а, па ћемо онда пребројавати српска крвна зрнцад по Црној Гори и Србији.


Данас, потомци славних предака са Фундине и Мојковца, морају бити у истом рову, у рову истине и правде. Да бране и одбране светињу од комунистичких пионира, који желе да храмове претворе у коцкарнице и борделе. Зато нам не требају нови фронтови између себе, не треба да наше оштрице отупе у обрачуну са истомишљеницима.


Избор је лак. Сви у истом рову, сви заједно и оканимо се тражења унутрашњих непријатеља, јер само јединствени можемо до циља. Подијељени и разједињени, лак смо плијен, као и много пута до сада.


Извор: borba.me