Више од 300.000 тона хране годишње се баци у Хрватској, док бројна удружења и организације истовремено настоје да побуде солидарност грађана према стотинама гладних и бескућника, преносе хрватски медији.

Истраживање које је недавно објављено у међународном часопису Вејст менаџмент потврдило је раније познате податке да се у Хрватској годишње у просеку баци 75 килограма хране по становнику.

Посматрано је 115 хрватских домаћинстава од маја до септембра 2017. године и колико хране бацају, преноси Хина.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Srbi, poklonite se braniteljima: Kolinda o ćiriličnim plakatima SNV

Када се добјена тежина бачене хране помножи с бројем становника, може се закључити да само домаћинства у Хрватској годишње баце најмање 300.000 тона хране.

Истраживачица Бранка Илаковац истиче да у количини укупно бачене хране домаћинства учествују са 77 одсто, док се у Европи баца око 92 кг хране по становнику, од чега домаћинства мало више од половине.

У Европи се укупно баци 88 милиона тона, а у свету чак 1,3 милијарде тона хране.

У свету је број потхрањених и гладних први пут порастао на готово милијарду људи, а исто толико постоји оних с прекомерном тежином.

То је двоструки терет за здравство, истиче Бранка Илаковац.

Све потребе за храном гладних у свету биле би задовољене кад би они само добили храну која се баца у САД-у и у Великој Британији, казала је.

Готово половину укупне количине бачене хране у Хрватској, тачније 46 посто, чини воће и поврће, а следе нејестиви делови хране, попут љуски јаја, листова чаја и кафе са 12 одсто, затим хлеб и пецива с девет одсто, кромпир са осам и месо са седам одсто, показала су наведена истраживања.

Најмање се бацају тестенина и пиринач, млеко и млечни производи, свако по четири одсто, риба и припремљена јела по три одсто, колачи, кекси и прерађено воће и поврће по два одсто.

Домаћинства са више деце бацају више тестенине, пиринча, млека и млечних производа, а они с већим бројем чланова више меса, кромпира, хлеба и пецива, тестенине и пиринча.

Образованији су бацили мање кромпира, тестенине и пиринча, а они с већим примањима више колача и кекса, као и млека и млечних производа.

Три четвртине учесбника истраживања биле су жене, а око две трећине особе у доби између 30 и 45 година.

Најчешће домаћинство у истраживању садржавало је две одрасле особе (53 одсто), а половина обухваћених истраживањем био без деце.

У једном ранијем истраживању готово половина испитаника сматрала је како је главни кривац за настанак отпада од хране превелика количина припремљеног оброка, док је за 29 посто испитаника крива превелика количина купљених намирница.

Како би смањили бацање хране која им преостане, највише, трећина учесника њоме нахрани пса или мачку, а мало више од четвртине баци преосталу храну из оброка у канту за смеће, подаци су Бранке Илаковац.

У истраживању, већина испитаника казала је да није имала услуге организованог прикупљања и транспорта биолошког отпада.