ЖИТЕЉИ Штедима, поред Никшића, који су претрпели велику штету после недавних поплава изазваних изливањем језера Вртац, до близу кућних прагова, решили су да туже државу, општину и Електропривреду не би ли колико-толико олакшали своју муку. Траже одштету, али и да се спроведе експропријација имања, која су након повлачења воде остала "заробљена" у муљу, девастирана. Мештани тврде да надлежни нису предузели мере да се заштите њихова пољопривредна земљишта од којих живе.

У реаговању Електропривреде Црне Горе наводи се да та компанија власницима овог земљишта редовно надокнађује штету због повременог плављења имања.

- ЕПЦГ је у циљу градње ХЕ "Перућица" педесетих година прошлог века, изградио акумулације и ретензију Вртац у узводном подручју на основу чега је и експроприсао земљиште на том подручју, а на основу претходно утврђеног јавног интереса - саопштили су из ЕПЦГ.

- Такође, од 1964. године, ЕПЦГ је понудио и становницима МЗ Пољица, у чијем је саставу насеље Штедим, да експроприше имања, али су поједине фамилије то одбиле, за шта ЕПЦГ поседује документацију. Систем ХЕ "Перућица" управо је конципиран тако да у знатној мери смањи, а у већини случајева спречи поплавни талас на поменутом подручју до којег је долазило често и пре изградње електране.

На простору никшићког поља налазе се четири бране које стварају две акумулације, Крупац и Слано, и две ретензије, Вртац и Сливље, док је река Зета каналисана и тече бетонским каналима.

- Зачуђује саопштење ЕПЦГ. Систем ХЕ "Перућица" није завршен још од 1960. и ниједан објекат ЕПЦГ нема употребну дозволу! Ту пре свега мислим на бране Вртац, Слано и Крупац, као и на зачепљена 882 понора - каже за "Новости" адвокат Милан Војиновић, који у судском поступку заступа оштећене породице из Штедима.

- Није направљена брана Лугови која је требало да буде кључни фактор у спречавању поплава, не постоји ниједан објекат за заштиту од поплава, није продубљено ниједно речно корито, нема канала за разводњавање, нити брана, насипа.

Он тврди да ЕПЦГ све до прошле године није имао упутство за руковање великим водама.

Прочитајте још: Поплава у Никшићу угасила огњишта

- Направљен је компензациони басен од пластике код улазне грађевине који је 2010. зачепио понор Сливље, док је десни крак понирања реке Зете забетониран. Сви понори у Сланом, Крупцу и Врцу су забетонирани, тако да су поремећени природни токови воде - истиче Војиновић. - Раније су се поплаве јављале сваких пола века у доњем крају Сливља, јер је тамо огроман доток Грачанице, која је данас, нажалост, уништена експлоатацијом песка. Због тога су поплаве учестале.

ВИШИ СУД

ПРВОСТЕПЕНИ суд одбио је жалбе мештана, али се надам да ће Виши суд схватити да постоји одговорност општине, државе и ЕПЦГ. Језеро Вртац плави до коте 614, а овим људима се имања налазе на коти 612. Ако се то понавља као што је сада случај, то је девастирано земљиште, јер када се вода повуче нема више воћњака нити ораница, већ само земља на којој се једино може сејати кромпир и ништа више - упозорава Војиновић.