НЕДАВНЕ поплаве у никшићком крају донеле су велике невоље житељима насеља која гравитирају језерима Слано и Крупац, на подручју Броћанца и Широке улице, Срног Дола и Пустог лисца, Рудина, Црнодола, Горњег Поља, Брезовика и Мокре Њиве. Причињена штета је велика, а мештани су пред налетом воденог таласа морали напустити своја огњишта. Званични подаци говоре да толика количина падавина (780 л/м2) на подручју Будоша, Звоничевице, Лигунара, Пустог лисца, Ненаде и Гошца никада пре није регистрована.

Професор Института за географију у Никшићу др Гојко Николић, који је данима боравио на угроженом подручју, каже, за "Новости", да драматично искуство са поплавама показује колико су падавине и крш повезани.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Црна Гора усаглашава Закон о раду са европским: До радног места убудуће без огласа

- Крш је важан елемент геоидентитета Црне Горе. Не тако давно, бранио је и хранио Црногорце. За живот у кршу, вода је све - или се борите за њу или против ње. Црна Гора припада медитеранском или измењеном медитеранском плувиометријском режиму. На интензитет падавина уз ортографске услове, кључан елемент је удаљеност појединих места од Јадрана, као топлог мора - каже професор Николић.

Према његовим речима, екстремне поплаве изазвала је ситуација која се препознаје као ванредно опасна метеоролошка појава.

- Све се одвијало по механизму домино ефекта - каже Николић. - Екстремно високе количине падавина десиле су се после дужег сушног периода и захватиле су простор који изграђује дубоки крш, са више од 80 одсто карбонантних творевина. Падавине су у почетку на стрмим доломитичним и кречњачким падинама формирале велики број кратких бујичних потока по вододеринама и ерозивним засецима (шлицевима), преко којих је вода веома брзо површински доспела у ниже кречњачке делове терена и поплавила поједине зоне близу сеоских кућа.

Површински потоци су долазили са свих страна увале Броћанац, посебно са југозападне и западне стране. Под водом се нашло више од 70 одсто тог места и села Срни До, а сељане је изненадио не само ниво воде, већ и брзина којом је стигла до кућа, посебно старих.

Неки нису успели ни породичне слике са зида или дечју колевку да изнесу! Вода је за трен ушла у куће, уништила породичне успомене, иметак... Слично је и са путном инфраструктуром и дистрибутивном мрежом. У Срном Долу, у засеоку Долови, испод Јангуре, осим кућа Вуковића, Стевовића и Делибашића, под водом се нашао чак и стуб конструкције нове преносне далеководне мреже од 400 kV, истиче Николић.

Тектонски склоп терена, геоморфологија и падински процеси такође су имали изражену улогу у поплавама, а посебно човеков утицај.


А ШУМА НЕМА

Професор подсећа да су раније генерације на овом простору чувале шуму, рационално је користиле и секле, јер су знале који је њен значај за живот.

- Већ неколико деценија није тако. Шума се интензивно и недозвољено сече и уништава - истиче Гојко Николић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Борба против прања новца успешна

ПУТЕВИ ПОДЗЕМНИХ ВОДА

Четири су дислокације (Броћаначки расед, расед Слано, Манито око и расед Срни до - Пусти лисац) које не само да усмеравају ерозивне процесе него представљају путеве праваца подземних вода које директно или посредно изазивају нежељене последице на све објекте и инфраструктуру на површини. Професор Гојко Николић каже да у хидролошком смислу за кретање подземних и површинских вода, које из подручја Срног Дола и Броћанца долазе према акумулацији Слано, ова четири раседа имају важну улогу.