Загреб ће сутра добити Музеј чоколаде, који ће поред те посластице приказати и низ едукативних, историјских и културних садржај, али и забавне интерактивне сегменте у којима посетиоци могу да уживају свим чулима.

Музеј је конципиран хронолошки - путовање кроз време и простор почиње првим зрнима какаовца, а завршава се данас када постоје стотине разних укуса чоколаде.

На улазу посетиоци добијају кутијицу са узорцима чоколаде које могу да пробају док обилазе поставку, у складу с епохом коју разгледају, од какаовца, преко ликера до све популарније ружичасте, руби чоколаде, као четврте врсте након тамне, млечне и беле.

Ружица Божић Церовац, која је са супругом покренула пројект, каже за Хину да се идеја за оснивање музеја створила после њихових посета сличним музејима у свету, који су углавном утемељени на сувопарном приказивању историје.

Кустос Музеја Марко Шпањол каже да се поставка заснива на доживљају, кроз шест просторија, почевши од прве која је уређена као џунгле у Средњој Америци гђе је кренула прича о чоколади.

Изложене су и посуде из каквих су пили астечки и мајански владари, као и мали млин за добијање финог праха од којих су правили чоколадни напитак.

У млевењу зрња моћи ће се опробају и посетиоци, али ће, с обзиром на то да је какаовац био средство палаћања, сазнати и колико је зрна вредела једна папричица, а колико ћуран.

Друга просторија подсећа на кључне догађаје из 16. века, када су у Јужној Америци конквистадори покорили индијанске културе, пробали xоцолатл, топлу какаову течност и однели какао у Еуропу.

Изложене су и молинилле, алат који се ротирао између дланова за израду пене.

Ту је и реплика круне астечког владара Монтезума кога је поразио и преварио шпански конквистадор Ернан Кортес, који је 1528. донео какаовац и рецептуру за његову припрему на шпански двор, где су га уз неке измене прихватили као напитак.

Следи соба с атмосфером француског двора, на којем се одвијао богат друштвени живот који је укључивао и испијање напитка од чоколаде.

За то се израђивало посебно посуђе, чоколатијере са ширим отвором због густине течноси, као и шољице које су биле више и уже од оних за чај и тањирићи с урезима да се шољице не би превртале.

Као мала пауза од историјског прегледа долази просторија с картом света и информацијама о потрошњи чоколаде по државама - Хрватска је у средини с 4,2 килограма по становнику годишње, Швајцарци конзумирају чак 8,8, килограма, а земље око екватора које производе чоколаду конзумирају је најмање.

Деца се у тој просторији могу поиграти миришући и погађајући састојке који иду у чоколаду, а могу их погађати и додиром у тајанственим кутијама.

Ту је и простор у којем ће се одржавати дегустације и мастерцлаш предавања, а планиране су и дегустације светских чоколада које нису доступне у продаји, као и дневне радонице темперирања чоколаде, израде пралина и плочица.

Историјски преглед наставља се с 19. веком, производима и особама које су донеле револуцију на подручју чоколаде.

Тада се први пут прави табла чоколаде какву данас знамо, рекламе поручују родитељима да ће им деца бити здрава ако једу чоколаду, а у Британији се отварају тзв. куће чоколаде за господу која уз њу причају о политици и друштвеним догађањима.

Једна просторија је посвећена јачању индустријске производње чоколаде, уређена је по узору на фабрику Вилиоја Вонке, а подсећа и на дугу хрватску традицију у производњи чоколаде, међу осталим, кроз Краш и Микадо, која је била прва чоколада с пиринчем на свету.

Обилазак се завршава у просторији која ће повремено мењати поставку у зависности од доба године и прилика, а у њој је чоколада представљена као социолошки феномен, омиљени поклон међу људима, за рођендане, Дан заљабљених, али и за потребе мита и корупције.

Згодан детаљ ту су и две округле кутијице чоколаде које је музеју донирала госпођа која је, као девојчица, добила прву од немачког војника за време Другог светског рата.

Њени унуци су након 70 година у Немачкој, где се та чоколада још производи, пронашли исто паковање, па је и оно изложено.