Највиши ниво мора измерен од 1955. код Сплита, талас рекордне висине код Дубровника, поплаве дуж целе хрватске обале - све су то само делови сценарија који је назнака онога што ће у годинама и деценијама које долазе постајати све учесталија појава, пишу хрватски медији.



Наиме, са климатским променама, јачаће сви они метеоролошки феномени који су резултирали оваквим временским приликама, преноси портал Index.hr.

Геофизичар Мирко Орлић, специјализован за цунамије, каже да је код Дубровника у уторак 12. новембра измерен највећи талас максималне висине од 10,87 метара.

Ветар и таласи тек су део приче о поплавама какве мало ко памти. Други део су високи нивои мора.

Прочитајте још: Хаос на хрватском приморју: Ветар носи све пред собом, лете стабла и контејнери. Олуја потопила Сплит (ФОТО+ВИДЕО)

"Арктички лед је ове године крајем октобра био рекордно низак, најнижи икада до сада, а сада се изједнацио с претходним најнижим из 2012. године. Ту имамо и причу о глобалном загревању које није униформно на целој Земљи, него је веће на подручјима полова, а мање у подручју екватора", наводи Орлић.

Он каже да су садашња збивања на Јадрану својеврстан поглед у будућност.

Прочитајте још: Невреме у БиХ: Олујни ветар преврнуо тегљач код Купреса

У последњих тридесетак година, ниво мора у Јадрану порастао је за око седам центиметара. Прво је растао спорије у целом Медитерану, али последњих година се изједнацио с растом у свету.



"Ниво мора на Медитерану био је доста стабилан шездесетих и седамдесетих, док је у свету растао око 17 центиметара у 100 година. Имали смо фазу у којој је ниво мора у Медитерану био прилицно стабилан да би се последњих година раст убрзавао. Зато имамо ове поплаве. Како це ниво расти до краја столећа, то зависи од сценариа по којем ћемо испуштати гасове који производе ефекат стаклене баште.




Према умереном сценарију, ниво ће расти измеду 30 и 60 цм, у оном озбиљнијем, ако се ништа не предузме, могао би расти и до метра. Раст нивоа од седам центиметара на Јадрану већ пуно утиче на поплаве. Некоме се може чинити да је то мало, али када се дода на све остало, бројка постаје значајна. Раст може чинити разлику од тога да ће поплавити 30 посто Венеције до тога да ће поплавити 100 посто", тумачи Орлић.