ВИШЕ од седам деценија је прошло од раскола Тита и Стаљина који је поделио Црногорце на "патриоте и издајнике". Ови други, од којих су многи постали заточеници Голог отока, махом нису дочекали правду. Тако је Црна Гора остала једина од свих бивших југословенских република које питање рехабилитације политичких затвореника (укључујући и "голооточане") није решила. Да би се на неправду ставила тачка, Акција за људска права (ХРА) упутила је иницијативу премијеру Душку Марковићу и затражила формирање радне групе која би радила на изради закона о рехабилитацији политичких затвореника и у њу укључила представнике Удружења "Голи оток" и цивилног сектора.

Казну на врелом камену хрватских острва издржавало је 3.399 Црногораца, од чега 130 жена.

- Поражавајућа је чињеница да Црна Гора, која је, у односу на број становника, дала највећи број политичких затвореника и затвореница у бившој Југославији на Голом отоку, Светом Гргуру и другим затворима, још није донела ниједан правно обавезујући акт за њихову рехабилитацију и обештећење - наводи се у иницијативи Акције за људска права коју је потписала директорка Теа Горјанц Прелевић.

Пре 13 година, дакле по обнови државне самосталности, представници Удружења "Голи оток" припремили су нацрт закона који је достављен Министарству правде.

- Али, Црна Гора, ни после толико времена није ништа урадила по питању његовог усвајања. Пропуштена је прилика да се и ово питање реши приликом доношења Закона о накнади штете жртвама кривичних дела насиља 2015. - указује Теа Горјанц Прелевић. - Што време више протиче, то више ових жртава тешких кршења људских права умире без рехабилитације и било каквог материјалног задовољења. Њихове породице и даље подносе ту неправду.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Zašili pocepano srce: Lekari spasili mladića koga je komšinica ubola nožem

У међувремену, више од стотину породица чији су чланови робијали на Голом отоку, најавило је тужбе за одштету у висини од око четири милиона евра. Један од малог броја живих "голооточана", Бранко Љумовић из Пипера, каже за "Новости" да би тај закон отворио многа питања.

- Не верујем да ћу га дочекати - каже Љумовић, који броји 92 године. - Било је обећања представника власти да ће се то решити, али ништа од тога. Ако закон не заживи све нам је џаба.

Он памти време када га је војни суд у Загребу осудио на пет година строгог затвора и четири године губитка грађанских права.

- Нису успели да ме промене. Остао сам веран Русији, али без грађанских права. Нисам имао право на посао нити да гласам. Док сам обављао функцију председника Удружења голооточких жртава, пре 13 година поднео сам надлежним органима нацрт закона о рехабилитацији и обештећењу, али од тога није било вајде - додаје Љумовић. - Мислим да је ред да преостали живи голооточки страдалници, а мислим да их има свега двадесетак у Црној Гори, и чланови њихових породица, добију накнаду за све оно што су претрпели на Голом отоку и због Голог отока.

ПРАВО НА ОБЕШТЕЋЕЊЕ

РЕХАБИЛИТАЦИЈА би требало да обухвати право на посебан пензијски стаж, месечну новчану накнаду (посебан додатак), здравствену заштиту, враћање конфисковане имовине, односно обештећење за ту имовину и за претрпљену материјалну и нематеријалну штету. Висина накнаде треба да буде адекватна штети претрпљеној због неоснованог лишавања слободе, што је за последицу имало душевне болове, отуђеност од породице или пропуштену економску добит у виду онемогућавања запослења или напредовања у каријери. Посебно би требало да се вреднује чињеница да ли је особа умрла у затвору.