КОНАЧНО се почело са реализацијом пројекта валоризације "чуда природе", пећине над Вражјим фировима. Највеће и најлепше пећине у Црној Гори, која је због свог положаја у нетакнутој природи Ђаловића клисуре, добила име Ђаловића пећина, а због својих особености, проглашена спомеником природе. Управа јавних радова гради жичару изнад клисуре, од манастира Подврх до саме пећине, која ће лепоту пећине у којој је истражено свега 20 километара ходника, учинити приступачном за посетиоце.

- Процењена вредност комплетне инвестиције је 18 милиона евра, обезбеђених капиталним буџетом Владе Црне Горе - саопштено је из Управе јавних радова, уз напомену да су већ изливене прве бетонске стопе за носеће стубове и почетну станицу. - Вредност монтаже и стављања у функцију око 1,7 километра дуге жичаре је око 3,9 милиона евра. Планиране су две гондоле са по осам места за туристе, капацитета 75 особа на сат, помоћу којих ће вожња до сервисног објекта на улазу у пећину трајати шест минута.

Прочитајте још - Политички обрачун због изградње жичаре

Имајући у виду природни амбијент, нема сумње да ће овакав пролазак преко Ђаловића клисуре за посетиоце представљати посебан доживљај. Динамика радова увелико ће зависити од временских прилика, али и од савладавања грађевинских изазова, с обзиром на чињеницу да се део носећих стубова жичаре налази на прилично неприступачним планинским локацијама.

- Уколико ови фактори буду на нашој страни, очекујемо да ће највећи део посла бити завршен у другој половини наредне године - саопштено је из Управе јавних радова, одакле наглашавају, да када је реч о уређењу саме пећине, строго ће се водити рачуна о очувању њених природних украса, па је предвиђено специјално осветљење, коришћење монтажних стаза и посебног материјала.

Они који су видели пећину и враћали јој се, не само да је упоређују са Постојнском јамом, већ тврде да је пећина знатно атрактивнија од словеначког "чуда", каже идејни творац пројекта, спелеолог и заљубљеник у пећину, захваљујући чијој се храборсти, вољи и упорности, стигло до почетка реализације пројекта, Жељко Маџгаљ.


Унутрашњост Ђаловића пећине, Фото Ж. Маџгаљ

- Обилује каналима, ходницима уз дворану, који се према положају, и општим морфолошким карактеристикама могу поделити на више целина. "Канал са језерима" (одликује се великим бројем језера, како сталних (око 15), тако и повремених (20-30), а такође и сталактитима и сталагмитима малих димензија. Ту су и "Велики лавиринт", "Велики канал" и део пећине у наставку Великог канала који је одвојен сифонима - "Канал иза сифона" - објашњава Маџгаљ. - Пећину ће, како се предвиђа, годишње посетити око 150.000 људи. А чак и са посетом од око 50.000 особа, пројекат је исплатив.

У пећину је засада могуће ући једино у пратњи стручних водича, уз употребу комплетне опреме. Могуће је организовати улазак за највише 10-13 особа у истом временском интервалу.


ЈЕЗЕРО

ОНИ који су посетили пећину запањени су лепотом 220 метара "Дугог језера" и највишег сталагмита - "монолита", високог 18 метара. Највећа дворана је "Велики брат" дужине 100, ширине 40 метара, док је најдужи канал "Дуги канал", којим се хода око пет километара. Међу сифонима је најдужи "чешки", дуг 70 метара.