МАЛО је људи који су цели свој живот посветили спорту и љубави према свом граду (Никшићу) и клубу (Сутјесци) као што је то Никола Пецо Ракојевић (61), шеф стручног штаба четвороструког црногорског првака. Никшићани с правом испијају шампионски шампањац крај Бистрице, а успешна сезона је крунисана тријумфом на стадиону под Горицом и победом над вечитим ривалом, подгоричком Будућношћу (2:0), од које су на крају имали девет бодова више.

- То су најслађе победе и титуле. Јер дуго траје наш ривалитет, а тријумф је само потврдио нашу доминацију у првенству, са коначних девет бодова предности. Није, међутим, тако изгледало 20. октобра прошле године, када смо у односу на комшије били у минусу пет бодова. Смогли смо, ипак, снаге да направимо преокрет и презимимо на челу табеле, и од тада нас више нико није могао скинути с трона - прича, у разговору за "Новости", Никола Ракојевић, који је од 2017, као шеф стручног штаба, Сутјесци донео две титуле првака државе и једну у националном купу.

- СВЕ заслуге момцима који су изнели огроман терет, али и мојим сарадницима, агилној управи, руководству општине, навијачима који су нам увек били дванаести играч и давали нам ветар у леђа. И када се коцкице сложе, схватите да успех није могао изостати - додаје Пецо, који већ кује планове како изаћи на европску сцену и представити се у што бољем светлу.

Прочитајте још: "Бекенбауер" и у књижевности

- Пред Сутјеском су нови изазови. Мислим да можемо направити нешто више него протеклих година. Свесни смо снаге ривала, али нема истицања беле заставе. Вишемилионски буџети и ангажовање по неколико странаца неким клубовима у старту дају огромну предност. Ми смо ту "танки", чак и када су у питању тимови из региона - констатује Ракојевић, додајући да ових дана многобројни менаџери притискају његове пулене да промене средину. - То је очекивано, с обзиром на то да се ради о играчима шампионског тима. Ипак се надам да ће већина остати верна плаво-белој боји.

Шампионско славље фудбалера Сутјеске, другу сезону заредом - Фото Ж. Шапурић


ПЕЦО је ових дана продужио верност клубу.


- Није било много приче. Никшић је мој град, Сутјеска други дом. То је било довољно за договор.

Колика је његова повезаност са клубом, говори чињеница да је пре мање од месец дана, у финишу првенства, неочекивано морао на хируршки сто. Био је то шок за све - управу, играче, навијаче, верне "војводе". И ривали на терену су му пожелели успешан повратак на терен. Изненадио је све када се недељу дана после операције простате Ракојевић нашао на тренерској клупи.

НАЈТУЖНИЈИ ДОГАЂАЈ У дугој фудбалској каријери најтужнији догађај за Ракојевића било је испадање Сутјеске из Прве лиге у сезони 1987/'88. - Играли смо против Звезде на нашем стадиону 2:2, и тај бод нас је остављао у друштво најбољих. Нажалост, дешавања на утакмици Приштина - Челик избацила су нас из лиге. Те утакмице и свега што се дешавало у том колу сећаћу се док сам жив!

- Нисам могао другачије. Како да останем код куће? Љубав према клубу била је јача. Помогао сам мојим играчима да победом над Грбљем направе још један корак ка титули.

ЦЕЛУ своју играчку каријеру Пецо је провео у Сутјесци. Постао је првотимац са 18 година, још пре него што је "златна" генерације омладинаца Сутјеске, којој је припадао, овенчана славом после освајања титуле првака Југославије 1976. године. У том периоду, од 1975. до 1989. године, одиграо је 256 утакмица и постигао 36 голова. Потом се посветио тренерском позиву. Први посао био му је - а где би друго - у Сутјесци, водио је прву екипу у сезони 1991/'92. Плаво-белима се враћао касније у неколико наврата - од 2008. до 2010. године, од јануара до априла 2011. и од 2017. године.

После једне сезоне у пљеваљском Рудару из Пљеваља, пуну деценију је градио тренерско име ван Црне Горе - у Хајдуку из Куле, Врбасу, Борцу из Бањалуке, Чукаричком, Банатском Двору, Банату из Зрењанина. Такође је био и селектор младе репрезентације СР Југославије (2000-2001). По повратку кући, као нико пре и после њега, тренирао је практично све црногорске тимове - Зету, Ловћен, Будућност, никшићки Челик, поново Рудар и екипу Младости (данас ОФК Титоград), са којом је у сезони 2015/2016. освојио титулу првака Црне Горе. Трећи мандат у Сутјесци је крунисао са три трофеја.

ТУМБА СЈАЈАН ТРЕНЕР О селектору црногорске репрезентације Љубиши Тумбаковићу, стратег Сутјеске говори у суперлативу. - Сјајан човек, тренер и педагог. Повреде кључних играча спутавале су га да састави најбољи тим, што је утицало на резултате. Ипак, сви љубитељи фудбала у Црној Гори се надају да ће Тумба превазићи тешкоће и донети нам радост у предстојећим квалификационим мечевима за пласман на ЕП - каже Ракојевић.

ИДУЋЕ године у граду подно Требјесе биће прослављен век откако се фудбалска лопта котрља. Многобројна су значајна имена поникла у Никшићу. Поред Ракојевића, ту су Војин Лазаревић, Гајица Ђуровић, Зоја Воротовић, Зоран Никитовић, Слободан Ројевић, Новак Зековић, Драган Међедовић, Рајо Вујадиновић, браћа Мијо и Муни Бајовић, Љака и Мићо Бакрач, Небојша Бандовић, Милисав Шећковић, Драган Мијановић, Саша Медин, Брајан Ненезић, па све до Андрије Делибашића, Мирка Вучинића, Владимира Јововића и нових звезда стасалих крај Бистрице - Божа Марковића, Марка и Милоша Вучића, Стефана Лончара, Немање Недића, Вељка Вуковића, Владана Бубање...

Не могу се заборавити ни двојица "чилеанаца", чланова младе репрезентацације Југославије која је покорила свет, Ранка Зиројевића и Славише Ђурковића.

На питање ко је према његовој оцени прва Сутјескина звезда, Ракојевић невољно одговара:

- Тешко је то рећи, јер су многи сјајни фудбалери уградили себе у клуб и град. Једно је сигурно: Никшић је одувек био расадник фудбалских талената, како у бившој Југославији, тако и данас у Црној Гори. Фудбалски драгуљи подно Требјесе ничу као печурке после кише - додаје Пецо, који је прошле године с правом понео епитет најуспешнијег црногорског тренера, када је са Сутјеском освојио трећу титулу, а другопласирана подгоричка Будућност је за шампионом заостајала рекордна 22 бода.

ТИТУЛА ДОКТОРА

СКРОМАН у опхођењу, тренер Сутјеске не истиче своју титулу - доктора. Уз тренерску каријеру и многобројне обавезе, успео је да докторира физичку културу. Др Никола Ракојевић са звањем сарадника предаје на Факултету за спортски менаџмент.

- Увек сам тежио томе да посао радим на најбољи могући начин, а желео сам да проширим своје знање, да бих био спреман да објасним играчима шта радимо, зашто радимо и шта развијамо тим тренингом. Зато сам и докторирао. Радио сам оба посла, али мислим да је посао професора лакши самим тим што је мање стресан. Ипак, када једном уђете у фудбал и тренерске воде, то вам некако уђе под кожу и не можете без тога.