Политички аналитичар Дејан Вук Станковић изјавио је да не очекује крупне промене након данашњих избора у БиХ, упркос латентном незадовољству политичким елитама у оба ентитета и међу сва три народа, тако да ће, како је оценио, Босна наставити "свој ход по мукама".

Станковић верује да зато неће бити ни великих промена у односима у региону, као и да ће Босна и Србија наставити однос декларативног партнерства, уз озбиљне сумње и висок ниво политичке дистанце, што због непосредне прошлости, што због прилично супротстављених интереса које имају Срби у БиХ и бошњачки и хрватски народ.

"Србија сигурно неће ни на који начин доводити у питање територијални интегритет и међународни субјективитет БиХ, али ће наставити да и даље подржава борбу Срба у Босни да задрже своје национално достојанство и политички субјективитет", навео је Станковић.

Станковић каже да је, ако резултати буду очекивани, могуће претпоставити да ће се у БиХ наставити политичке тензије, јер свака од странака која је фаворит на изборима чврсто заступа националну линију своје етничке заједнице.

Он је додао да су неке ствари константа у БиХ и да је то нека врста сигнала да се у тој земљи нешто мора озбиљније променити.

"Аспирације сва три народа су узајамно сукобљене и тешко се могу помирити, посебно што у међународној јавности то питање није више приоритетно. А 23 године након Дејтона, БиХ је и даље далеко од функционалне државе", рекао је Станковић.

Он је оценио и да Босна није место где постоји велики простор за изненађења и да је јасно да у Републици Српској Милорад Додик и његова странка имају изразиту предност, међу Бошњацима Бакир Изетбеговић, а да ХДЗ готово у потпуности артикулише хрватски корпус.

"Неће бити великих изненађења, као што нема малих оригиналних идеја које могу да помире интересе сва три народа и да добију озбиљну међународну подршку", рекао је Станковић.

Он је додао да ће Срби, Бошњаци и Хрвати пре или касније морати да схвате ограничења својих политичких позиција и да у договору с међународном заједницом дођу до неког новог политичко-институционалног ангажмана који би дефинисао судбину три народа и БиХ као државе.

КЕЦМАНОВИЋ: ИЗБОРИ ПРЕЛОМНИ АКО БОШЊАЦИ ИЗАБЕРУ ХРВАТСКОГ ЧЛАНА ПРЕДСЕДНИШТВА

Професор политичких наука Ненад Кецмановић не очекује велике промене после данашњих избора у БиХ који би, према његовом мишљењу, могли да буду преломни само у случају да се опет догоди да Бошњаци изаберу хрватског члана Председништва.

Кецмановић у изјави Тањугу подсећа на аномалију у изборном закону, проистеклу из Дејтонског споразума и потом Устава БиХ, која пружа могућност да Бошњаци практично могу да изаберу хрватског представника у Сарајеву.

То се већ догодило, истиче Кецмановић и додаје да би, уколико се слична ствар понови, могло да дође до бурних реакција, па и озбиљних немира, пре свега у пет кантона са хрватском већином, због којих би цео изборни процес могао да буде доведен у питање.

“Зна се да је у прошлости, осам година, два мандата, Хрвате представљао Жељко Комшић, који је био избор Бошњака, а не Хрвата. Што се Хрвата тиче, апсолутни фаворит је Драган Човић, али с обзиром да је јединствено бирачко тело, опет може да се деси слична ствар”, каже Кецмановић.

Подсећа да је постојао велики притисак, не само из Херцег Босне него и из западних земаља, да се закон промени, што Бакир Изетбеговић није прихватио јер би таквим потезом уочи избора нанео велику штету својој странци.

“Надам се да ни у Федерацији неће доћи до неких озбиљнијих неспоразума и евентуално нереда, па онда и спољне реакције која би могла да послужи као повод да се доведу у питање избори у Републици Српској”, истиче он.

Кад је реч о Српској, Кецмановић каже да нема основа очекивати било какве промене, јер је готово потпуно известан континуитет власти, можда само са још већим легитимитетом.

Самим тим, не очекује ни велике промене у односима Српске са суседима, истичући да су заправо најтежи и најсложнији они унутар БиХ, на релацији Република Српска - Федерација.

Везе са Србијом су све боље, истиче Кецмановић и оцењује да је због тога из међународне заједнице стигла примедба да се Србија меша у изборе у БиХ.

“Ради се о односима који су веома блиски, легализовани Дејтонским споразумом, клаузулом о специјалним и паралелним везама. Та веза није специјална, него природна веза између два дела једног народа”, закључује Кецмановић.