Недавни случај смрти две несрећне жене у Беранама, мајке и кћере прогнане са Косова и Метохије, које су окончале у кући без струје и воде која је више личила на уџерицу него на топли дом, подсетила је, нажалост накратко, Беранце али и црногорску јавност на суморну стварност прогнаника који су спас од рата нашли у овој држави.

Само у Беранама, градићу кроз који је прошло око 60.000 невољника, остало је њих више од 4.000, што је око десет одсто становника општине, који живе знатно теже од својих "домаћина", можда најсиромашнијих грађана у Црној Гори.

Прочитајте још: Беране: У насељу Рудеш 94 стана за избеглице

- То значи да њих најмање 3.000 и даље живе подстанарски, у условима за које не знамо какви су. Не обилази их нико, као што није обилазио ни ове несрећне жене које су скончале у граду, поред нас, њихових суграђана - каже председник Савеза удружења избеглица и расељеника у Црној Гори Мићо Марјановић, који овим примером подсећа да на хиљаде избеглица у Црној Гори деценијама после ратова на овим просторима и даље живе у нехуманим условима.

- Најцрње је што за то готово никога више није брига. Најтеже је што о тим људима не брину хуманитарне организације, које су једно време профитирале на рачун ових паћеника. Много новца је ушло и прошло кроз Црну Гору на рачун избеглица. Упркос томе, њихов живот није се готово ни у чему поправио, јер многи живе на ивици егзистенције. Гладни су многи! С друге стране, одговорно тврдим, готово да нема хуманитарног радника који у међувремену себи није саградио кућу - тврди Марјановић, док се на прсте могу пребројати они који су уз помоћ тих организација себи саградили домове.

Мићо Марјановић

Прочитајте још: ИЗБЕГЛИЧКА ПОРОДИЦА ОСТВАРИЛА САН: Кров над главом после 26 година

Марјановић каже многи су се на рачун прогнаних обогатили, указујући тако на оно о чему се у Црној Гори годинама прича, али што не допире до ушију оних који би требало да о томе брину, без обзира на то што је реч о средствима која су дошла из белог света...


ГРАДЊА СТАНОВА

МИЋО Марјановић се, као и многи људи невољом пристигли у Беране, радује завршетку градње четири зграде са око 100 станова, намењене прогнаницима, смештеним углавном у колективном центру на Рудешу. Пројекат, иначе, финансира ЕУ и Општина Беране.

- Све је то добро, али неће се тима знатније смањити број бескућника. Додуше, овде су хуманитарне организације саградиле неколико зграда, али је то ипак, нужни смештај... Станови нису њихови. Ти људи немају право да их откупе. Страхујем да тако не буде и са становима у ове четири зграде.