Колашин је једино место не само у Црној Гори, већ у бившој СФРЈ, у коме није промењено ниједно "партизанско" име улице, али ни оскрнављено ниједно спомен-обележје борцима НОР, антифашистима, којих има без претеривања, колико у неколико црногорских градова заједно!

То за "Новости" потврђује председник колашинских бораца и антифашиста Гојко Влаховић, који одаје признање људима са ових простора који су се правилно, како каже, одредили према тековинама НОР.

- У граду имамо бисте народних хероја, споменике, партизанско спомен-гробље Бреза, и нико до данас ниједно слово није дирнуо. Власти су се у Колашину мењале. Град су водиле и "опозиција и позиција", али нико није покушао да мења имена улица, уклања споменике. Народ је овде јединствен. Мислим да ће се тако и наставити - каже Влаховић.

Он сматра да је, ипак, требало некој од улица дати и имена великана из Првог светског рата, бојева са Турцима.

- То смо некако заборавили. Имамо улицу 13. јула, Четврте пролетерске, а неке су богами на братственичкој основи понеле имена - каже Влаховић и без устезања оцењује да, рецимо, нема разлога да се рецимо посебно именује Улица Дуње Ђокић, јер већ постоји Улица палих партизанки. - Дали су име једној улици Јунака Брезе, а том улицом је само један партизан одведен на стрељање.

Влаховић прича и о егзекуцијама партизана у чувеном колашинском затвору у ком је боравио и књижевник Михаило Лалић, где је настајала његова чувена "Свадба"...

Споменик жртвама и борцима

У Колашину, граду у коме је одржано прво заседање ЗАВНО Црне Горе, централно место заузима Споменик жртвама фашизма из овог краја. Рад загребачког вајара Војина Бакића, дуже од 60 година је детаљ свих разгледница, место око кога се развијао град.

Лоциран је на главном градском тргу, окружен бистама девет народних хероја и Спомен-дому ЗАВНО, улицама Баја Секулића, Буда Томовића, школама и установама које носе називе које нас "враћају" у времена давна. Споменик је и јуче био окружен многобројним туристима који су се сликали поред њега. Чим поједу свој ланч пакет, хватају се камера. Многи одшетају и до другог споменика - Вељку Влаховићу, на Горњем тргу или, како се званично зове Тргу Вукмана Крушчића.

Партизанско спомен-гробље Бреза

На централном делу трга, једно од најчувенијих дела београдског вајара Ото Лога. На постаменту од бетонских блокова, са незаобилазним штапом у руци, полазник два древна универзитета (Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу), посланик, дипломата, председник Спољнополитичког одбора Народне скупштине ФНРЈ, заменик министра иностраних послова ФНРЈ, члан Управе удружења шпанских бораца, народни херој Вељко Влаховић. Симбол Колашина.

Гојко Влаховић


ЕЛ ГРАНДЕ МИЛОВАН

Зашто се Колашин није сетио једног од својих најчувенијих синова, великог Милована Јакшића, покушали смо да сазнамо од председнице Општине Колашин Жељке Вуксановић, која је одговорила да је главни разлог недостатак новца и то што су улице у лошем стању.

- Колашин заборавља своје најчувеније људе. Милован је један од таквих. Питам се зашто нема у Колашину улице патријарха Гаврила Дожића, нашег Морачанина? Да није цркве Светог Димитрија и Споменика студентима добровољцима палим у Првом светском рату, неупућени би помислили, када би видели споменике и називе улица, да Колашин није мрднуо даље од 1945. године - каже Жељко Вукићевић.

Јелица Машковић


НЕМА ТИТА

- Чињеница је да је Колашин био ратна престоница Црне Горе и да је доста револуционара одавде играло истакнуту улогу у крвавима борбама. Касније је народ хтео да им се одужи дајући им имена улица. Град се није много развијао због приче о потопу због градње електрана. Да је било бржег развоја и више улица и Тито би нашао место у Колашину, објашњава хроничар из овог града Дражен Драшковић.

Милутин Лакићевић