У односу на број становника и у некадашњој Југославији Херцег Нови је предњачио по броју задужбина које су угледни Новљани остављали, граду, народу, за образовање. Забележена су имена чак 54 добротвора, а најзначајнији су из породица Дуковић, Комненовић, Бошковић, Ђуровић, Лакетић, Поповић, Штумбергер, Џањевић, Укропина, Мусић, Злоковић, Павковић.

Нажалост, задужбинске зграде, осим оне коју је Мирко Комненовић оставио за музеј и недавно обновљене куће капетана Мирослава Штумбергера у Баошићима, у лошем су стању, заборављене, запуштене и оронуле.

За једну задужбину ипак долази боље време, јер су чланови Задужбинског одбора успели да испоштују вољу оставиоца Елизе Ломбардић, рођене Дуковић, која је целокупно имање, три куће на Топлој, 28.000 квадрата земљишта као и имање у Италији, оставила свом граду, а назвала задужбину по оцу Александру. Активни задужбински одбор од прихода који се издавањем простора остварује у Трсту настоји да имовину увећа, обнови руинирану зграду у Рисанској улици у центру града и настави са кредитирањем студената лепих уметности, што је такође била воља оставиоца.

ТЕСТАМЕНТ

Тестаментом који је сачињен у Фиренци 1907. године Елиза Ломбардић - Дуковић своју имовину оставила је за школовање "младих Срба оба спола православне вероисповести у науци, књижевности, уметностима, као музици, певању, а првенствено овим двема последњим".