Осуђене на ћутање срца

Милутин СЕКУЛОВИЋ

30. 03. 2015. у 06:39

Осуђене на ћутање срца

Станица-Станоје Маринковић

О њима се и данас испредају приче и говори са много поштовања - најпознатије црногорске вирџине. Преузимањем идентитета мушкарца "жене-људи" прихватале одговорност и одрицање

ВЕСТ из Египта да је жена 40 година живела као мушкарац подсетила је многе на црногорске вирџине. Или тобелије, како су их звали. О овим "женама-људима" и њиховим жртвама зарад "спасавања части и угледи фамилије" и дан-данас се испредају приче у којима се о њима говори с много поштовања.

Можда најпознатија био је Микаш Караџић, рођен 1863. у Дробњацима као посмрче, коме је по рођењу наденуто име Милица. Њен отац Милић није имао мушке деце, па ју је мајка одмах по очевој погибији у бици против Турака почела облачити као мушкарца. Милица се убрзо навикла, а мајка је прозвала Микашем, сведоче хроничари.

Микаш је учествовао у мушким играма, пословима, бојевима, а готово да није било оних који су му смели поменути да је женско. У књигама је био заведен као домаћин. Свештеник је, после Микашеве смрти, дао одобрење да овај необични човек буде сахрањен у мушкој одећи коју није скидао целог живота.

Осим код Црногораца, појава вирџина забележена је и код Албанаца на Космету, у северној Албанији, код Малисора и на подручју Книнске Крајине, где је било срамота немати мушкога порода, баш као и у Гусињу, где је 1910. као женско рођен Дрко Мемић. У угледној фамилији, у којој су само женска деца долазила на свет, вољом патријархално настројених родитеља, постао је мушкарац. Ова Албанка, која је све до смрти 1956. живела под именом Дрко, облачена је увек у мушко одело. На глави је носила бело кече, радила све мушке послове, а њеног правог имена се мало ко и сећа. Кажу да је "младића" Дрка својим правим именом ословљавала само мајка. Чак га је и сестрић, кога је изабрао за наследника, ословљавао са - ујко.

ПЕТА ЋЕРКА ПОСТАЛА СИН - Била сам пета по реду од укупно осам кћери колико је имао мој отац Петко Шале Маринковић. Сине, увек ми се обраћао отац, хајде сине да оремо. Ухвати волове, говорио је, а ја бих га мењала за ралицом док је он водио волове. Косила сам с њим, секиром секла дрва у шуми и то сваког јутра. У кући нисам радила, нити ме је то интересовало. На прелима сам гуслала, док би ми девојке плеле џемпере, шалове - причала је Станица, која је са оцем држала стадо од 300 оваца, свирала хармонику на весељима, дружила се с крампом на радним акцијама...

Стана Церовић, рођена у околини Шавника, такође је једна од познатијих црногорских вирџина. Њен лик се нашао на корицама једног познатог зборника посвећеног вирџинама или "трећем полу". Стана, или како су је звали Станцан, мрзела је што је рођена као женско, мада никада није узела мушко име. Сви су је сматрали угледним домаћином.

Последња црногорска вирџина, Станица-Станоје Маринковић (75), пошто је цео живот провела као мушкарац, умрла је пре две године у беди, у станчићу у Бијелом Пољу, где су је сви знали под именом Даго и Дагић.

- Звали су ме и Станоје - причала је потписнику ових редова, жалећи се на дијабетес који ју је притискао. - Мој бивши директор из "Вунарског комбината", када ме сретне, тако ме увек ослови.

Црногорске вирџине, за разлику од оних из Албаније и с Космета, које су се на "целибат" опредељивале често због раскида веридбе, па су због могућности крвне освете биле присиљене да до краја животног века не склапају брак, на овакав начин живота опредељивале су се искључиво због тога што је породица била без мушке деце. Преузимањем идентитета мушкарца, осим повластица које им је црногорско друштво традиционално давало, оне су знатно више, како је остало у сећањима људи, "користиле" право да својим радом помогну породици да се прехрани и да, сходно неписаним начелима родовско-племенске организације друштва, доприносе њеном опстанку.

За говор њиховог срца, које је сигурно знало да затрепери у бесаним ноћима, нити је ко знао, нити о томе бринуо. Ниједна од њих, попут славне филмске Вирџине, није раскинула са старим животом и кренула у свет у потрази за животом. Живеле су, верујући попут њихових породица, да се све може прикрити пред светом, чак и пред иконом која је висила на зиду. Живеле су борећи се са својом природом, осећањима, присиљене и осуђене да, како би удовољиле другима, пониште све женско у себи. Осуђене на ћутање срца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Djekna

30.03.2015. 08:22

virdzine se postuju, a da neko ugleda muskarca obucenog kao zenu slomio bi mu kosti na sred ulice.

strix aluco

03.11.2019. 17:16

@Djekna - Poštuje se naravno jer je davana žrtva za čuvanje ugleda, poštenja i časti porodice ko i društva. A muško nema šta sa rašom da traži u društvu osim u crkvenoj halji. Ostalo se definiše ko nakaze i bogalji.

ranko75

30.03.2015. 09:51

Nasa tradicija je nase bogastvo, i kulturno i moralno, samo kada bismo se naucili da postujemo u tudje, a da ne kontriramo onima koji se od nas razlikuju.To se odnosi i na njih,jer postovanje moze biti samo uzajamno.

aneta

30.03.2015. 12:07

@ranko75 - Ranko, pa sta je lepa tradicija u ovom zastrasujucem obicaju? Obicaj koji treba da bude upamcen u istoriji, kao istorijska i drustvena cinjenica o surovosti jedne kulture koja je spremna da zrtvuje i prirodu i istinu zarad svojih predrasuda i laznih vrednosti. Nadam se da se vvise nigde u svetu nece ponoviti. Zar ne vidite koliko je to bilo surovo ? Tu nema nikakvvog bogatsva. Ta raznolikost nikoga nije ucinila srecnijim ni boljim i nije doprinela ni istini ni slobodi.

NIGOS

02.08.2016. 19:55

@ranko75 - Da li vi razumijete, Stana Cerovic je svojom voljom pristala da bude,domacin , da se ne uda, da ostane na rodnom ognjistu, slavi slavu. To se sa cascu prihvatalo, niko ih nije primoravao. Takav je obicaj, za ovo vreme nazadan, ali tada jedini moguc, u patrijarhatu kakav je tada bio. Bilo je po desetoro djece, a Mladi muskarci poginu u ratu. Kuca se postovala samo ako ima musku glavu, obicaj ruzan, ali je tako bilo. Virdzina menja oca, ona je domacin, ona odlucuje, radi naporno i tako hrani djecu

sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke

30.03.2015. 11:58

danas, ‘sve žele' da postanu muškarci. Pri tom bezočno rušeći ugled i čast porodice, familije, dece.. Stoga, dubok naklon i svaka čast njihovoj negdašnjoj velikoj i mučeničkoj žrtvi - sve je bilo bolje sa virdžinama, ženama-ljudima, kopiladima, posmčcima, raspuštenicama.. divne, istinite i nezamenljive, ali zaboravljene reči. Smenila ih je nova i veća 'društveno opravdana' pošast - rečnik paradno ponosnog feminizma

Bogdan Jovičić

30.03.2015. 16:45

Ovo je 21 vek. Srednji iliti mračni vek je odavno prošao. Tehnologija je napredovala i svest ljudi se podigla na jedan novi nivo.

sumadinka

30.03.2015. 16:48

Imam dva sina neka su mi zivi i zdravi, ali nikad neću prezaliti sto nemam ćerku, lepse je imati dve ćerke nego dva sina...