ЗЕМЉИШТЕ у околини Сарајева у последње две године све више купују Арапи, а како сазнају "Новости", њих највише интересују земљишта са пуно зеленила, чега немају баш превише у својим земљама. Земљиште углавном купују преко посредника, махом су то студенти у БиХ арапског порекла, а за цену не питају.

Да су Арапи изузетно заинтересовани за подручја где су власници земљишта Срби, потврдио нам је председник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић, истичући да је највећа потражња за плацевима у сарајевским општинама Илиџа и Хаџићи.

Ове општине су до рата имале више од трећине српског живља, а сада Срба у њима готово да и нема, уосталом као и у целој Федерацији БиХ у којој је од предратних 500.000 Срба или 18 одсто, сада остало нешто мање од 100.000 или свега четири одсто.

Оно мало Срба што је преостало у сарајевским општинама притисла је беда и морају продавати земљу како би преживели.

- Земљиште купују углавном у околини Сарајева у периферним општинама. Заинтересовани су за велике парцеле на којима постоји могућност градње. До сада су у приградским сарајевским општинама купили око 160 парцела и објеката - каже Јањић за "Новости".

Већина натписа у периферним сарајевским насељима, некада насељених Србима, данас су уместо на ћирилици, како је то био случај пре рата, написана арапским језиком.

ЛОКАЦИJЕ ОКО АУТО-ПУТА КАО купци се најчешће појављују држављани Јемена, Сирије, Палестине, али и Сомалије. Заинтересовани су и за локације где треба да прође ауто-пут А1, део Коридора 5ц, који пролази средином Босне. Арапи у нешто мањем броју купују и станове у Сарајеву, а након што их купе углавном их изнајмљују.

Арапи нису заинтересовани само за подручја где су пре рата живели Срби, него све више и за насеља у средњој Босни, посебно где живе Хрвати, а у центру интересовања у последње време је Кисељак, место где су до рата, бројне Сарајлије имале викендице.

Међутим, док им илиџанске (бошњачке) локалне власти "домаћински" излазе у сусрет, у смислу брзог издавања потребних грађевинских дозвола, Хрвати у Кисељаку су "нешто тврђи".

Начелник ове општине Младен Мишурић Рамљак каже да су у већини случајева за сада одбијени захтеви за издавање грађевинских дозвола, осим у случајевима где су купљене парцеле на којима је већ постојала дозвола за градњу.

Цена квадратног метра земљишта у околини Сарајева, управо због Арапа, сада је порасла на 10 КМ (5 евра), иако је донедавно могла да се купи и по 1,5 КМ по метру квадратном.