ПРИЛЕП је од 1912. до 1918. године био средиште борби у балканским ратовима и у Правом светском рату. Овде је изгинуло неколико хиљада српских војника и официра. Њима су подигнути костурнице и спомен-пирамида, али су они данас, због намерног немара македонских власти, у јадном стању - каже, за „Новости“, Милош Мељанац, аутор недавно објављене књиге „Прилепски контрасти“, који је прошле године обишао српске споменике у Прилепу и лично се уверио у њихово стање.

Трагајући за коренима, Милош Мељанац је решио да напише књигу о огњиштима својих предака који су пореклом из Отишића код Врлике. Посебно се усредсредио на период који су његови деда Ђура и баба Стана Мељанац провели као колонизовани далматински Срби на мочварним недођијама Прилепског поља. Како каже, обилазећи Прилеп и околину уверио се да је обичан македонски народ према српским туристима срдачан и предусретљив. Али, македонске духовне и световне власти - нису. Напротив!

У Спомен-цркви светих Ћирила и Методија у бетонским криптама похрањено је око 1.800 српских бораца палих у периоду 1912-1918, укључујући и део околног живља који су чинили четници, добровољци и мобилисани кадар.

- Тренутно стање у костурници је катастрофално и представља цивилизацијско и хришћанско ругло и бруку. Свештенство канонски непризнате Македонске православне цркве не показује намеру да поправи описано стање у спомен-цркви, већ размишља да кости страдалника измести у црквену порту. Поред тога, само постојање костурнице се крије и за њу зна мали број Прилепчана - сведочи Мељанац.

Од шест бетонских крипти у прилепском храму, само на једној се задржао крст, а остале су без икаквог обележја или напомене о томе ко у њима почива. Тужну слику у неосветљеној костурници употпуњује и венац амбасадора Србије положен на прашњаву бетонску подлогу испред главне крипте, око које је разбацан расходовани црквени инвентар.

- Десетак километара јужније од Прилепа, на месту некада импозантне Спомен-пирамиде на Бакарном гумну, подигнутој у славу победе српске војске приликом ослобођења Прилепа од Турака, данас постоји мале хрпа камена и неколико оштећених споменичких фрагмената - објашњава Мељанац.

Споменик немачким борцима

И док су српски споменици у јадном и тужном стању, власти у Скопљу су се „одужиле“ немачкој солдатески и у Првом и у Другом рату. Однедавно погинули ратници Рајха из оба светска рата код Прилепа почивају на реконструисаном велелепном војном меморијалу, величине фудбалског игралишта.

- Тужно је што македонска интелектуална и политичка елита данас сматра да је Краљевина СХС/Југославија била тамница народа, а да је српска војска 1912. и касније у Македонији имала окупаторску мисију. Споменици се и даље скрнаве и брише се из колективног сећања српско присуство на овим просторима - закључује Милош Мељанац.

И СРБИ ЗАОБИЛАЗЕ

- ИРОНИЈА је да бројна српска удружења, која групно путују кроз Македонију, да би се поклонили сенима српских војника на Крфу и Зејтинлику, на српска гробља у Прилепу и околини не залазе. Неколико стотина хиљада наших туриста који путују лети за Грчку не свраћају да посете неку од бројних српских костурница - сматра Мељанац.